Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Скоро да нико од нас нема члана породице који није робовао на злогласном Голом отоку. Овај концентрациони логор, на коме су звјерски мучени и убијани противници комунистичког режима, формиран је 1949. године, и трајао све до 1988. године.
Према званичним подацима на Голом отоку било је затворено 16.101 особа, од тога њих 413 је изгубило живот, а страхује се да је овај број још и већи. Спекулише се да је од 3.000 до 15.000 људи ту скончало под батинама, од изнурености, дифтерије или се просто убило скоком у амбис.
Затвор се састојао од четири логора: Први мушки (Мала жица), Други мушки (Велика жица), Петрова рупа (Кота 101) и касније Женски логор. Први женски логор био је на Светом Гргуру, као и официрски логор.
Кад се погледају проценти, 44 одсто заточених били су Србијанци, 21,5 одсто Црногорци, 16 одсто Хрвати, а пет одсто Македонци. Било је нешто мало и Словенаца и Албанаца. Међутим, проценти нису једини показатељ. Ако се погледа мапа коју прилажемо, види се да алармантан број људи који је доведен из Црне Горе: из појединих подручја одвођено је скоро 650 људи, док је најмање људи или нимало одведено из Словеније и Хрватске, углавном усташа.
Према овој мапи, не постоји мјесто у Црној Гори из које неко није одведен у злогласни логор. Стога је право питање ових дана, у којима је поновно актуелна антируска хистерија и „унутрашњи непријатељ“, није ли цијела трагедија овог народа, што смо били душмани самима себи?
Извор: ИН4С
Везане вијести:
На Голом Отоку процентуално било највише Срба и Црногораца …
Америка „жмурила“ на Голи оток | Јадовно 1941.
