Manastir Krupa: Sedam vekova trajanja i obnove srpske svetinje(FOTO/VIDEO)

Manastir Krupa, podno Velebita, obeležava vredan jubilej svog postojanja. Najteži period-posle poslednjeg rata kada su Lika i Dalmacija ostale bez naroda. Paljen je više puta, ali nikada nije bio srušen

Ko god je kročio u manastir Krupa osetio je nesvakidašnji opojni miris. Ali on ne dopire od raznobojnog cveća iz porte manastira ili nekog parfema, već je to miris sedam vekova stradanja, buđenja, obnove, života i trajanja jedne od najvećih srpskih svetinja.

Podno Velebita u severnoj Dalamciji, pored istoimene reke, temelje manastira Krupa, posvećenog Uspenju Presvete Bogorodice, postavili su davne 1317. godine monasi iz manastira Krupa na Vrbasu uz pomoć srpskog kralja Milutina. Kao najdragoceniji biser krajolika, koji je prava oaza u gorštačkom kamenjaru i kršu, manastir je za sve ovo vreme preživeo brojne ratove između Turaka, Mletaka, Austrijanaca, nalete hajduka, uskoka, vreme komunizma, „Oluju“…- Manastir Krupa je sve to morao da preživi. Manastir je živeo dobro sa svojim narodom i uspevao da odoli i zubu vremena i svim nedaćama koje su ga snalazile. Paljen je nekoliko puta, ali nikada nije bio srušen, te je uspešno obnavljan. Tako smo ga i od 2000. do sada u velikoj meri obnovili, te je on danas lepši no što je ikada bio – počinje priču arhimandrit Gavrilo. – Najteži period je od poslednjeg rata. Sam manastir je bio zarastao u šumu, polupanih prozora, sa krovom koji spada, bez struje i vode, sve kuće u okolini spaljene… Ali Gospod je poslao blagoslov i poslao ljude, te je, korak po korak, manastir dobio sadašnji izgled.

Uprkos čestim pustošenjima u prošlosti, iza svojih zidova manastir Krupa čuva izuzetno vredna duhovna i kulturna svedočanstva. Šezdesetih godina prošlog veka otkrivene su freske u manastirskoj crkvi koje je još 1622. godine freskopisao hilandarski monah Georgije Mitrofanović. I danas se čuvaju četiri ikone italo-kritske škole, rad Jovana Apake. Čuva se i čestica moštiju Svetog Jeroteja, kivot iz manastira Rmnja, koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirska riznica čuvala je i tri antiminsa – jerusalimskog patrijarha Teodosija, patrijarha Arsenija Šakabente iz 1743. i Krupski iz 1739. godine. Tu su bila i 22 turska fermana, ali se sada u manastiru nalaze samo tri.

– Nekada je bilo više od dve hiljade knjiga, a sada je tu oko tri stotine, od čega je desetak rukopisa, među kojima je minej iz 15. veka za mesec novembar. Posebno se ponosimo pergamentom iz 18. veka na grčkom jeziku, koji je nedavno restauriran, kao i Jevanđelistarom, darom ruske carice Jelisavete Petrovne – objašnjava iguman, pokazujući raskošnu knjigu. – Tu je i srebrni servis za kafu iz 18. veka iz Rusije, kao i carske dveri Gerasima Zelića iz 1779. godine

Dok turisti ne propuste priliku da obiđu manastir, srpskog naroda koji redovno dolazi na službe je veoma malo. Izuzetak su veliki praznici Božić i Vaskrs, kada u crkvi bude više od 80 ljudi, kao i Velika Gospojina kada je tu i nekoliko hiljada ljudi.

– Zato kažemo da je najteži period od raspada bivše Jugoslavije, kada je posle „Oluje“ kraj ostao bez naroda. To se nikada u istoriji ovog manastira nije dogodilo. Nikada nije zapisano da je manastir ostao bez naroda – odmahuje glavom otac Gavrilo. – Ovo su vekovima bili srpski krajevi, koji su sada opusteli. Vratilo se vrlo malo ljudi, osnivaju porodice i verujem da Bog ima neki promisao za ovaj manastir i da će biti naroda. Nikada se ništa u ovom manastiru nije uništilo, pa verujem da neće ni naroda nestati.

DOM POZNATIH

U prošlim vremenima manastir je bio dom Dositeja Obradovića, Sime Matavulja, putopisca Gerasima Zelića, koji je pred kraj života bio i iguman manastira.

– Nadamo se da ćemo uspeti da objavimo i njegovo žitije, koje je veoma značajno štivo. On se trudio da narod opismeni, prodao je zlatnu kočiju i kupio mnogo knjiga, kako bi ljudi u manastiru imali iz čega da uče. Tu su i zdravica koju je držao na venčanju Napoleona i mnoge druge zanimljivosti – otkriva iguman.

SVEČANA AKADEMIJA

Veliki jubilej manastir će obeležiti brojnim aktivnostima. U planu je izdavanje velike monografije, autorki Snežane Orlović i Radana Filipović. Uz pomoć „Besede“ održaće se svečana akademija i velika arhijerejska liturgija.

ZAVRŠETAK ZVONIKA

Sredstvima ministarstva kulture Republike Hrvatske manastir je obnavljan, a od 2013. do 2015. godine kompletno, od temelja do krova konstruktivno je obnovljena crkva, naravno pod budnim okom i odobrenjima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Po projektima konzervatora iz Zadra i Novog Sada skinut je balkon sa priprate, koja je potom ikonopisana. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture pomogao je restauriranje ikonostasa i carskih dveri Gerasima Zelića.

– Želimo da završimo zvonik, koji je započet posle Drugog svetskog rata, želimo da obnovimo objekte pored manastira i napravimo neki etno muzej – najavljuje otac Gavrilo. – Voleli bismo da povratimo zemlju koja nam je oduzeta, da tu pokrenemo poljoprivrednu proizvodnju i pružimo priliku našim ljudima da rade.

Autor: Jelena Lemajić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Istina o manastiru Krka | Jadovno 1941.

Ne bledi sećanje na Krajinu | Jadovno 1941.

Hrvati duguju Srbima 7.000 ikona | Jadovno 1941.