Мајкл Фројнд о паралелама страдања нашег и јеврејског народа

Јасеновац је балкански Аушвиц, то свет не зна. Срби се неће одрећи КиМ, као што ни Израел неће Јерусалима. Клинтонова администрација направила је велику грешку када је одлучила да бомбардује Србију.

Косово је колевка српског идентитета, то је место у коме се родила ваша велика нација, баш као што су Јерусалим и Јудеја и Самарија колевке јеврејског. Ове две територије су „жива срца“ наших двају народа, тако да не могу да разумем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Косова, или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? Са поносом могу да кажем да је Израел, упркос великом међународном притиску, годинама упорно одбијао да призна Косово, и тако ће, надам се, и остати.

Мајкл Фројнд, председник Удружења јеврејско–српског пријатељства из Јерусалима, у интервјуу за „Новости“ истиче и да је Клинтонова администрација направила велику грешку када је одлучила да бомбардује Србију. Један од најутицајнијих новинара у Израелу, колумниста „Јерусалим поста“, додаје да је израелски премијер Аријел Шарон био против овог чина.

Да ли мислите да постоји шанса да Трампова администрација препозна и третира Косово као српски Јерусалим?

– Веома смо захвални америчком председнику који је предузео овај корак. Деценијама је Израел лобирао у САД да признају Јерусалим, али су они то одбијали чекајући на постизање коначног мировног споразума. Када су схватили да Палестинци немају намеру да склапају мир са Израелом, Вашингтон је одлучио да призна Јерусалим за главни град.

ФУНДАМЕНТАЛНО

Ваш новинарски потпис у „Јерусалим посту“ је фундаментално Фројнд. Шта то значи?
– У основи, то је игра речи, јер се у својим радовима усредсређујем на основна питања, како у Израелу, тако и у иностранству. Пишем ствари онако како их видим, без обзира на то да ли су моји погледи популарни или не. Било ми је велико изненађење и част када сам видео књигу која носи моје име и садржи моје колумне о српско-израелским односима, а која ће се појавити на српском.

Читав свет зна за Аушвиц, док се страдање Срба у НДХ, нарочито у Јасеновцу, пориче и минимизује и данас?

– Јасеновац је предуго био скривени холокауст за већи део света, тема која није била добро позната ван Балкана, упркос ужасним, варварским злочинима који су тамо почињени. Јасеновац је био балкански Аушвиц и надам се да ће књиге професора Гидеона Грајфа подићи свест о овом мрачном поглављу историје Балкана. Хрватска је чинила све да минимизује оно што се догодило у НДХ, а и данас негира истину о злочинима.

Колико је притисак Светског јеврејског конгреса допринео томе да се хрватски државни врх ове године окупи на обележавању 75 година од затварања логора?

– Драго ми је што је Светски јеврејски конгрес покренуо ово питање код хрватске владе и верујем да је имао важан утицај. Прерано је рећи да ли је Хрватска искрена у својим напорима да призна истину о ономе што се догодило у Јасеновцу, али надам се и молим се да јесте.

Знају ли Јевреји да је један од оснивача модерног верског ционизма, рабин Алкалај, одрастао у нашим крајевима?

– Рабин Јехуд Алкалај је важан пример колико су дубоке везе између Срба и Јевреја. Он је постављен за старешину јеврејске заједнице у Земуну 1825. године, када је већи део Балкана био под османском окупацијом. Српски национализам је био у порасту и према ставу неких историчара, то је имало дубок утицај на њега и инспирисало га је да 1834. објави књигу „Шема Израел“ (чуј о Израелу), која је у то време заговарала нешто радикално: стварање јеврејске колоније у земљи Израел као увод у повратак на Свету земљу. Он је написао низ других важних дела о потреби Јевреја да предузму практичне кораке да се врате у Израел, где се сам преселио 1874, и сматра се једним од очева оснивача модерног верског ционизма.

Породица Херцл из Земуна такође је важна у историји вашег народа?

– Један од најистакнутијих савременика рабина Алкалаја у Земуну био је Симон Леб Херцл. Сасвим је могуће да је утицао на свог унука Теодора Херцла, који је постао оснивач модерног политичког ционизма, који је помогао да се роди јеврејска држава 1948. године.

Ваше истраживање осветлило је историјску улогу др Давида Албале у заједници српских Јевреја?

– Фасцинантну животну причу доктора Давида Албала нашао сам током истраживања историје српских Јевреја. Био сам изненађен што тако интригантна фигура није познатија у широј јавности. Једноставно речено: др Давид Албала био је српски ратник и ционистички херој. Придружио се српској краљевској војсци 1910 године. Храбро се борио у Првом и Другом балканском рату, као и у Првом светском рату, и зарадио чин капетана. Пошто је одлично говорио енглески језик, влада Србије га је послала у САД да испослује већу подршку Србији у то тешко време. Након што је британска Влада 2. новембра 1917. издала Балфурову декларацију, у којој се тражи успостављање јеврејске домовине у земљи Израел, Албала је предложио да Србија призна ту декларацију. И управо су то учинили. Србија је постала прва земља која је препознала Балфурову декларацију и прва која је јеврејску државу која је тек рођена назвала Израел. Др Албала је, дакле, аутентичан симбол српско-јеврејске сарадње и братства, и његова прича заслужује да буде испричана.

ПОПЛАВА И ВИРУС

У Србији се за вас први пут чуло 2014, за време поплава, а помогли сте и сада када је избила пандемија вируса корона?
– Када су поплаве драстично погодиле Србију, осетио сам да као Јеврејин и Израелац морам да помогнем својој браћи и сестрама, и издвојио сам новац за помоћ држави да санира последице. А након појаве ковида 19, био сам изнервиран када сам прочитао колико европских земаља окреће леђа Србији, па сам одлучио да олакшам достављање израелске помоћи. У Израелу смо отворили „медицински коридор до Србије“, нудећи вашој земљи помоћ ако било шта затреба.

На овогодишњем АИПАК, скупу најутицајнијих Јевреја из света, био је и српски председник, који је одржао запажен говор?

– Председник Вучић је добио громогласне овације, и то са правом. Његова одлука да отвори економску и дипломатску канцеларију у Јерусалиму представља потенцијалну прекретницу у односима Србије и Израела. Пре само неколико недеља, државне зграде у Београду биле су осветљене плаво-белим светлима како би се обележио Дан независности Израела. То су догађаји који су били незамисливи пре само 10 или 15 година.

Како оцењујете допринос председника Вучић у учвршћивању традиционалних веза двају народа?

– Одлука вашег председника да ода почаст жртвама Холокауста била је више од геста. Био је то визионарски чин и чин истинског пријатељства и солидарности. Био сам дубоко дирнут када сам на председничкој палати видео фотографију наше жуте заставе како се вијори уз заставу Србије. О томе се доста писало у израелским медијима.

Која је ваша мотивација да се ангажујете у представљању истине о Србији?

– Као млад човек, који је деведесетих живео у Њујорку, пратио сам вести на Балкану и видео да велики део западних медија не даје уравнотежену слику догађаја. Прилично сам добро знао да су новине попут „Њујорк тајмса“ често биле пристрасне и нису извештавале истинито о ономе што се дешавало на Блиском истоку. Помислио сам: ако се не могу поуздати у њихово извештавање о Израелу, зашто бих претпостављао да је оно што кажу о Србији тачно? Тада сам почео да читам више о историји Балкана и брзо сам схватио да западна јавност не добија потпуну слику. Током истраживања дошао сам до историјских веза које су вековима постојале између Јевреја и Срба.

Какве су то везе биле?

– Наши људи су живели заједно и заједно умирали. Ми смо мале нације окружене непријатељима, које су поносне на традицију и културу и које добро знају ко је и како нападао и окупирао наше домовине кроз историју. За време Другог светског рата, страшни усташки режим убијао је Србе и Јевреје у Јасеновцу са неизрецивом бруталношћу. Упркос свим потешкоћама, ни Срби ни Јевреји се никада нису одрекли свог идентитета и историје и учинило ми се се да Јевреји и Срби ни сами нису свесни овог фасцинантног дела заједничке прошлости. Када сам се преселио у Израел, одлучио сам да оснујем Удружење пријатељства Израела и Србије, са циљем да ојачам везу између наша два народа и државе.

Извор: Новости; Аутор: Драган Вујичић|17. мај 2020.