Лука Кецман: Само у Доњој Градини је закопано 366.000 жртава

Ко год је био у Доњој Градини и ко год је прошетао тим пространством смрти у којем влада језива тишина, лако ће схватити о чему се ради.

Доњу Градину походим сваке године, а о њој сам највише сазнао из дугих разговора са бившим директором Симом Брдаром, који је био анђео чувар тог највеће града у РС, као и литературе на коју ме је он упућивао.

Тешко сам то прихватао. Данима читао једну страницу… јер даље се није могло.

Али, оставимо моје емоције сада по страни. Прича се о броју жртава, а бројке су неумољиве.

Доња Градина има 9 гробних поља и 125 масовних гробница које су се саме откриле. Све то се простире на 64.000 м2, а сама гробна места на 10.000 м2.

Масовне гробнице су димензија између 15-50 м дужних, ширине 3,5 м и дубине 2,5 м.

Приликом првих истраживања почетком седамдесетих година установљено је да на једном м3 има између 17-25 скелета. Када се ово зна онда се лако долази до бројке која је релевантна за све истраживаче.

Симо Брдар у једном документарном филму говори о 366.000 становника Доње Градине и 366 клупа колико је постављено у том језивом комплексу.

Када се ове бројке узму у разматрање и пронађе просек, онда је то 2928 скелета по једној масовној гробници, што у потпуности одговара и кубним метрима и просеку скелета.

Дакле, само у Доњој Градини је 366.000 закопано.

Колико је отишло Савом, колико повешано и колико у самом Јасеновцу?

Да не спомињем простор до Градишке који је заправо представљао систем концентрационих логора. Сабирни центар смрти у који су довожени Срби, Јевреји, Цигани и комунисти са простора тадашње Југославије.

Данашње лицитирање са бројем жртава је крајње дегутантно, посебно оно које драстично умањује те бројке. Највише ми иду на живце они који никада нису крочили ни у Јасеновац а нити у Доњу Градину и доносе закључке на основу неких кабинетских текстова или књига.

Ко год дође у Градину, прошета и види то велико стратиште и срамоту људске цивилизације, никада више неће лицитирати бројкама!

Аутор је професор на Академији умјетности Бања Лука

Извор: Коментар на фејсбук страници преминулог Dejan Mikavica