LUDILO – Marketinški stručnjaci okitili su Beograd slikama zločinca Bila Klintona koji duva u saksofon…

Marketinški stručnjaci okitili su Beograd slikama Bila Klintona koji duva
u saksofon kako bi reklamirali novu seriju Devedesete: Decenija koja
nas je povezala. To je deo globalne kampanje koju Nacionalna geografija
sprovodi pred premijerno prikazivanje svoje serije u 171 državi sveta, pa
i u Srbiji.

Problem je što su u Srbiji devedesete upamćene po ratu, sankcijama i
hiperinflaciji, a Klinton po bombama, stradanju i razaranju. Nešto manje i
po duvanju, ali ne u saksofon. Kada američka kompanija poruči Srbima da
nas povezuju devedesete, Klinton i duvanje, dobijamo potpuni marketinški
promašaj. Naravno, reklame su brže-bolje uklonjene sa javnih mesta.

Sada se marketinški stručnjaci čude zašto njihova globalna kampanja nije
donela globalne rezultate. Oni su očekivali istu reakciju u Vašingtonu i
Beogradu. Ali beogradski prolaznik reklamu ne gleda njihovim, već svojim
očima, i prirodna reakcija je da se seti kako je devedesetih iznad nje
gorelo nebo.

Naš pogled na svet čini našu kulturu. Različite nacionalne kulture mogu
različito tumačiti istu poruku. Ne moramo obići 171 državu da bismo se
uverili u to, dovoljno je da ostanemo u Srbiji. Bil Klinton nigde nije
manje dobrodošao nego u Beogradu i nigde više nego u Prištini, gde ima
svoj spomenik i bulevar. Takve obožavaoce nema ni u Litl Roku u
Arkanzasu, gde je sagradio predsedničku biblioteku.

Marketinški promašaji zbog kulturnih razlika dešavaju se i najboljima.
Rizik je naročito velik u međunarodnim korporacijama iz čijih
prekookeanskih centrala se drvo ne vidi od šume.

Pored svih diploma svojih zaposlenih, Majkrosoft je na indijsko tržište
plasirao proizvod sa mapom na kojoj Kašmir nije deo Indije. Svih 200.000
primeraka moralo je biti povučeno, uz milionske gubitke.

Moj favorit je farmaceutska kompanija koja je marketirala novi lek na
arapsko tržište pomoću stripa iz tri slike: čovek se drži za glavu –
pije lek – nasmejan je. Ali Arapi čitaju zdesna nalevo. Iste izazove
imaju i Arapi kada nastupaju na stranim tržištima.

Iz globalne perspektive, Beograd je Srbija, a Srbija Beograd. Ali, kad
bilbordi Slavimo Beograd stignu iz Emirata u Novi Sad, Niš, Kragujevac,
otkriva se daleko složenija lokalna perspektiva.

Ako žele da izbegnu promašaje, marketinški stručnjaci moraju uzeti u
obzir lokalnu kulturu. Globalizacija nije ukinula kulturne razlike, samo
je povećala broj ljudi koji ispadaju smešni jer ih zanemaruju.

Vašingtonska centrala Nacionalne geografije imala je priliku da posluša
lokal. Njen čuveni časopis ima srpsko izdanje, sa domaćom redakcijom,
autorima i temama. Pre godinu dana izašao je broj Vostani Serbije sa
srpskim vojnikom na naslovnici i odličnim člankom Nikole Bure povodom
sto godina Drugog balkanskog rata. Poslednji broj donosi članak istog
autora povodom Prvog svetskog rata.

Da je slušala lokal, Nacionalna geografija se ne bi reklamirala
Klintonom u Beogradu, gde je njegova „era“ ostala zaglušena bombama.
Otkrila bi da postoje druge ličnosti i decenije, čak i ratne, koje su
nas povezale.

Četrdesetih je američki Srbin i oficir OSS(preteča CIA) Džordž Vujnović,
uz pomoć četnika Draže Mihaijlovića, spasao 512 američkih pilota u
operaciji Halijard.

Nadam se da ćemo videti reklame Nacionalne geografije sa Vujnovićem,
Teslom, Pupinom, i drugim ličnostima koje su nas povezale na istoj i
pravoj strani civilizacije.

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

GRABOVAC: NE SMIJEMO ZABORAVITI AGRESIJU NATO NA SRPSKU

Državna duma Rusije otvorila izložbu fotografija posvećenu agresiji NATO na SRJ

SKRIVAJU PRAVE KRIVCE: Zašto NATO krije pravu istinu o Markalama?