Синоћ jе у Књижари Матице српске у Подгорици одржано вече са проф. др Милом Ломпаром. Ломпар jе говорио о Његошу и односу према његовом дjелу, српскоj политици у области културе, као и „духу самопорицања“.
Говорећи о дjелима Петра II Петровића Његоша, Ломпар jе казао да jе у њима присутан дубок цивилизациjски сукоб.
„У Његошевом дjелу сусрећу се двиjе силе коjе имаjу дубок цивилизациjки сукоб. Сусрећу се двиjе кључне традициjе – хеленистичка и jудеохришћанска. То jе сусрет хеленистичког и хришћанског – сусрет Логоса и Откровења“, казао jе Ломпар, и додао да jе Његош, „као стуб српске културе“ пратио европски такт даjући своjим дjелима надлични тон.
„Он jе преокренуо Косовски завjет, даjући му надлични тон“, сматра Ломпар.
Хашки трибунал за промjену српске jавне свиjести
Ломпар се осврнуо и на помињање Његоша и „Горског виjенца“ у процесу против Радована Караџића, коjи се води у Хашком трибуналу.
„Помињање Горског виjенца у тужиочевим риjечима, у оквиру суђења коjа траjу у Хашком трибуналу, има за циљ да обезбиjеди судску подршку за институционалну промjену наше jавне свиjести. То jе циљ коjи, нажалост, оглашаваjу и носиоци власти у Србиjи. Неопходно jе, отуд, криминализовати српску културну и историjску традициjу у наjвећем могућем степену. Као наjвећи српски пjесник, Његош jе изузетно погодан за овакву намjеру“, нагласио jе Ломпар.
Према његовим риjечима, на дjелу jе драстично кривотворење чињеница везаних за Његошево дjело, коjе су последица политичких и идеолошких намjера уперених против српског народа.
„Тако Славоj Жижек каже да брђани опсиjедаjу долину Сараjева зато што су вођени наjчувениjим стихом „Горског виjенца“. Он каже да jе то стих: „Оро гњездо врх тимора виjе/ jер слободе у равници ниjе“. Стих jе толико чувен да га нема ни у „Горском виjенцу“ нити код Његоша. Јер, то jе стих хрватског пjесника Ивана Мажуранића. На таквом знању почива садашња свиjест“, закључио jе он.
Југословенство као дух самопорицања
Ломпар jе истакао да у књизи „Дух самопорицања“, између осталог, указуjе на поjачавање већ устаљене тенденциjе подређивања српске културне политике хрватскоj културноj политици, „све у склопу тзв. jугосфере као новог термина за већ виђену културну политику у доба титоизма“.
Према његовим риjечима, приликом стварања Бановине Хрватске, 1939. године, сви католици су рачунати у Хрвате, док су сви православци рачунати у Србе, а муслимани су посматрани као посебна цjелина.
„Титоистичко jугословенство озаконило jе све процесе унификациjе коjи се односе на Хрвате, па jе нестало Срба католика и Буњеваца, док jе истовремено подстицало све процесе дезинтеграциjе Срба, прогласивши нове нациjе: Македонце и Црногорце“, казао jе Ломпар, и додао да jе такво jугословенство jе за Хрвате било интегративна сила, док jе на Србе дjеловало дезинтегративно.
„То jе резултат jедног далекосежног кретања: за хрватску културну политику, jугословенство jе превасходно било средство за остваривање националне еманципациjе, средство коjе води до самоостварења као троструког циља: државног, дискриминаторског и доминациjског. Отуд аксиом хрватске културне политике гласи: све што jе српско треба свести на србиjанско, да би све што ниjе србиjанско – као Његош, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско“, истакао jе он.
Он jе казао да jе за српску културну политику, jугословенство увиjек било циљ коjем су подређени сви елементи самоостварења.
„Отуд jе настала српска тежња за поистовjећивањем са Југославиjом: и када су тежили доминациjи, Срби су настоjали да нестану у jугословенству. Тако су Срби били подложни нестаjању у Југославиjи, док су Хрвати припадали супротном процесу: настаjању кроз Југославиjу. Нестанком Југославиjе, Срби биваjу затечени у нестаjању. Из те ситуациjе неопходно jе осмислити српско становиште“, сматра Ломпар.
Модератор вечери био jе доц. др Горан Радоњић, а организатор Матица српска – Друштво чланова у Црноj Гори.
Извор: ИН4С
Везане виjести:
МИЛО ЛОМПАР О КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ, ЋИРИЛИЦИ
МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ (1) ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА
МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ИЛИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКА АРБИТРАЖА (2)