ЛОГОРАШИ: ОДАВНО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ЗЛОЧИНЦИ ОДГОВАРАЈУ!

ТРЕБИЊЕ, (СРНА) – Удружење логораша источне Херцеговине сматра да jе већ одавно било вриjеме да хрватско правосуђе схвати да jе у сплитскоj „Лори“ направљен стравичан злочин над Србима, као и да зликовцима треба да буде суђено за оно што су починили.

Коментаришући одлуку Врховног суда Хрватске да почне суђење за ратне злочине над Србима у случаjу „Лора два“, логораши подсjећаjу да jе требало да прође 20 година да се процес покрене, напомињући да су ипак задовољни и да се надаjу да ће више лица одговарати за стравичне злочине.

Мирко Бабић, кога jе Воjска Хрватске заробила 27. маjа 1992. године у мjесту Веља Међа, на териториjи општине Требиње, свjедочи да jе до размjене 14. августа преживио наjстрашниjа мучења.

„Наjвећи зликовцу у Лори, чиjи су ми ликови даноноћно пред очима, били су управник затвора Томо Дуjић, те стражари Анте Гудић, Миленко Баjић, Анђелко Ботић и Тања Белобраjдић, коjи су нас тукли чиме су стизали – беjзбол-палицама, лопатама, крампама, насадима, кабловима од струjе… Прикључивали су нам струjу на уши, скидали нас голе па шмрковима воде полиjевали, ударали опекама, циглама, камењем“, присjећа се Бабић.

Он каже да су затворенике у Лори тукли док не падну у несвиjест, након чега су их полиjевали кантом воде од десет литара, а онима коjи се не би освиjестили ломили су кости, руке…

„Тjерали су ме да лижем своjу крв. То су били екстремисти“, каже Бабић и додаjе да ни након двадесет година те страхоте ниjе заборавио, већ да му правда данас више значи него оног дана када jе размиjењен.

Весо Деретић из Требиња, коjи jе у Лори био затворен од 13. маjа до 11. августа 1992. године, истиче да jе био у злогласном „блоку це“ и да jе доста мртвих изнио из ћелиjе.

„Двиjе децениjе се трудимо да докажемо истину о Лори и да зликовци одговараjу за страшна злодjела коjа су починили. Требињац Душко Јелић преминуо jе након што су га мучили Томо Дуjић и његови стражари, док jе осамнаестогодишњи активни воjник Боjан Весовић подлегао повредама након што jе код њега у ћелиjу са ножем у руци ушао Анте Гудић“, каже Деретић.

Он се присjећа да су га током jедне ноћи 17 пута онесвjешћивали и да су доводили дjецу, алкохоличаре и наркомане да „биjу четнике“. Обављали су нужду по њима и вршили наjстрашниjе тортуре.

„Миливоjа Чучагу батинали су до смрти у Плочама“, присjећа се Деретић и каже да се иживљавања и преживљене муке у Лори никада не могу заборавити.

За посљедњег херцеговачког заточеника злогласне Лоре Добривоjа Боjовића правда, како каже, не може да буде задовољена jер се судски процес завршио августа 1992. године, а он jе у том мучилишту остао jош годину дана, односно до 17. jула 1993. године.

„Никада нећу заборавити 1992. годину када ме jе, као резервисту ЈНА, заробио ХВО на териториjи БиХ. Прве, можда и веће батине него у Лори, добио сам у Дубровнику. Када сам пребачен у Лору тjерали су ме, уз све друге страхоте, да се завлачим у кућице за псе и лаjем, тукли су ме, а наjсрећниjи сам био када су ме извели на стриjељање, али умjесто метака били су ћорци“, каже Боjовић.

Боjовић истиче да му jе наjстрашниjе било када су сви у августу 1992. године размиjењени, а он са jош jедним цивилом остао у Лори гдjе су га мучили и злостављали и наредних годину дана.

Кроз Лору jе од маjа до августа 1992. године прошло око 1 000 заробљеника од коjих 61 са подручjа источне Херцеговине. Лора jе затворена 1997. године, двиjе године након потписивања Деjтонског мировног споразума.

Логорашима из Требиња нуђене су велике суме новца да се не поjаве на суђењу у Сплиту, што они нису прихватали већ су их, како кажу, такве понуде мотивисале да се jош одлучниjе боре за правду и докажу истину.

Разговарала: Милосава СУПИЋ

Извор: