Недићеви наследници међу документацијом открили два писма вође „Збора“ њиховом прадеди. Драги Јовановић тврдио да је адвокат из Смедерева политички створио Недића
![](https://jadovno.com/wp-content/uploads/2016/03/Димитрије-Љотић-и-Милан-Недић-300x216.jpg)
ТРАГАЈУЋИ за документацијом потребном за процес рехабилитације ратног премијера Србије Милана Недића, његов праунук Александар наишао је на два писма Димитрија Љотића, адвоката из Смедерева, министра правде у влади Петра Живковића и вође покрета „Збор“ његовом прадеди. Ова писма, како каже, немају вредност у поступку, али су занимљива јер за њих није знала ни родбина.
Прво писмо датирано је на 25. јун 1940, а друго на 11. септембар исте године. У првом он извештава Недића, у то време министра војске и морнарице у влади Цветковић – Мачек, да извештаји који „долазе из несрбијанских јединица показују“ да је морал у војсци јако низак.
„По мом мишљењу, ми ћемо изгубити и србијански део војске ако се ти не решиш на радикалне мере. Мораш поћи од истине да се од свачега пита не прави, па сваки, а нарочито не хрватски, годинама тровани и на мекуштво и бољшевизам гурани народ, није и не може бити војник…“
У другом писму извештава га о „подривачким“ именима у војсци. Помиње генерала Јована Аћимовића у Нишу, који отворено проповеда комунизам, као и аферу око извесног генерала „лопова“, који је илегално ушао у посао продаје оружја, вредан 16 милиона динара, са Јеврејином Александром Шпицом. Генерал је требало да добије мито од 800.000 динара.
У истом писму наводи и мајора Томића, из базе у Дарувару, као чистог франковца – павелићевца, као и бившег робијаша Димитрија Чкатровића, осуђеног на 10 година у Скопљу, који је приватно протежирао у влади.
„Ово само да знаш, да видиш чему води споразум који овој земљи доноси пропаст и расуло, и који смо ми добили благодарећи саветима из Лондона. Сети се притом оног извештаја о путовању др Олге Мачек у Софију и Цариград и њеним састанцима са македонствујушчим у Бугарској и у цариградској болници што сам ти преко пуковника Масаловића доставио,“ пише Љотић.
Из записника који су остали после саслушања бившег управника за град Београд и шефа специјалне полиције Драгог Јовановића испада да је Љотић чак прогурао Недића за премијера.
Јовановић је тврдио да је Недић и везе са Немцима стекао пре рата, управо у време када је у штампарији Министарства војске публиковао илегални билтен Љотићевог „Збора“. По Јовановићу, Љотић је био главни човек за Недићев ратни маркетинг. Занимљиво је и да је он посредовао у сусретима Недићевих људи и људи Драже Михаиловића.
– Недић није био марионета у Љотићевим рукама – тврди његов праунук. – Мада рођаци, они су се разликовали: Љотић, иначе ожењен Хрватицом, био је политичар и пројугословен до пада државе, а мој прадеда војник и Србин. Недић је радио за добробит српског народа, а Љотић у корист своје идеологије.
По речима историчара Бојана Димитријевића, Љотић јесте имао утицај на Милана Недића:
– Он је себе сматрао само помоћником за одређене делатности и никако није доводио у питање Недићев ауторитет и примат. И један и други су прошли Солунски фронт и албанску голготу и из тога извукли један циљ – спасити српски народ.
СИВА ЕМИНЕНЦИЈА
– ЉОТИЋЕВ покрет и Љотић били су од почетка окупације ексклузивни. Они су сматрали да је наступио моменат да се све припреми за дефинитивно преузимање власти… Љотић остаје по страни у улози сиве еминенције, али тако да се свуда осећа, а ипак да се сачува у резерви као идеолог и вођа – сведочио је Драги Јовановић.
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Вечерње НОВОСТИ