Iako naše zakonodavstvo predviđa da je odobravanje, umanjivanje i pravdanje genocida krivično delo, niko do sada nije podneo tužbu za negiranje genocida nad Srbima.
U 16 evropskih zemalja, uključujući i Rusiju, negiranje genocida nad Jevrejima strogo se kažnjava – ili se ide u zatvor ili se plaća visoka novčana kazna, ili oboje. Po njihovim zakonima, poricanje Holokausta je krivično delo, a u četiri države krivično se kažnjava i negiranje genocida nad Jermenima u Turskoj.
Izrael i Jermenija svake godine obeležavaju Dan sećanja na stradale pretke koji je jedan od najtužnijih u kalendaru tih zemalja. Obe ove države u središtu spoljne politike imaju zahtev da se prizna genocid izvršen nad njihovim narodima.
Kod nas, međutim, o genocidu nad Srbima u NDH jedva da se ponekad šapuće. Pre će se u Beogradu proliti suza za žrtvama Srebrenice, nego za stradalim sunarodnicima u Jasenovcu, ili „Oluji“. Iako naše krivično zakonodavstvo predviđa da je odobravanje, umanjivanje i pravdanje genocida krivično delo, niko se nije dosetio da presavije tabak i tuži one koji relativizuju stradanje u Jasenovcu ili zločine nad Srbima devedesetih godina prošlog veka. Tek nedavno to je učinio istoričar Miloš Ković, koji je podneo krivičnu prijavu protiv kolege Nikole Samardžića, jer je na društvenoj mreži „Tviter“ podržao objavu u kojoj se opravdava i umanjuje težina genocida u Jasenovcu. Državni tužilac prijavu može da odbije ili da je prihvati.
I zaista, to bi značilo da svako može da odobrava ono što tvrde naučni i politički krugovi u Hrvatskoj – da je Jasenovac bio radni logor, da se u njemu umiralo od bolesti, da je stradalo svega nekoliko desetina hiljada Srba, Jevreja, Roma, ali i Hrvata partizana…
To bi značilo i da je iskorak profesora Kovića, umesto da podstakne, bio uzalud učinjen.
Deo naslova i oprema: Stanje stvari