Лекције о НДХ одлазе у историју: Повлачи се уџбеник за 8. разред

Министар Младен Шарчевић реаговао после часа емитованог на РТ Војводине.

Уџбеник за хрватски језик за осми разреди „Хрватска кријесница 8“, у којем постоји лекција да се за време НДХ најправилније говорило, што је пре два дана емитовано на РТВ током онлајн наставе, биће повучен и од следеће школске године га неће бити у програму.

Ово је јуче најавио министар просвете Младен Шарчевић, а после бројних критика на лекцију да су у периоду НДХ „из хрватског уклањане непотребне речи страног порекла, посебно србизми, а стваране нове“.

– Одобравање уџбеника за припаднике националних мањина у надлежности је АП Војводине и покрајинског Завода. Изменама и допунама Закона о уџбеницима иницирао сам да министар може да реагује у оваквим ситуацијама и када промакне грешка надлежним телима у одобравању уџбеника министар повуче уџбеник, што ће бити и урађено – објаснио је Шарчевић, и додао да ни на који начин не жели да наруши добре међунационалне односе унутар заједнице, али „да овакви пропусти не могу да прођу“.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ – Скандал на јавном сервису Војводине: Уче децу да се најправилније говорило у време НДХ /видео/

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић рекао је да у архиви „није нашао одобрење овог уџбеника за хрватски језик из 2012. године. На Јавном сервису Војводине, у оквиру лекције о историји хрватског језика, „чуло се и да су у време Краљевине Југославије тадашњи језикословци тежили да поистовете српски и хрватски језик“. Међутим, уз то је и „објашњено“ да је власт „наметала српске ријечи и називља“.

Покрајинска влада саопштила је да није спроводила поступак одобравања „Хрватске кријеснице 8“, из које је спорни садржај преузет и емитован у програму РТВ, а јавни сервис покрајине је истакао да садржај нема везе са уређивачком политиком.

Скандал који се десио, за Срету Танасића, председника Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, резултат је наше небриге о језичкој проблематици.

– Одбор је више пута захтевао да држава и струка утврде језичку политику, али одговора није било. Указивали смо и на то да држава не консултује струку када одлучује о мањинским језицима. Такође, ни уџбенци за мањинске језике не би смели да буду у употреби док се не види како се у њима третирају језичка питања – каже Танасић, за „Новости“.

Из Хрватског националног већа поручују да је „хрватска заједница поново изложена, интерпретативном терору на начин да су поједини садржаји медијских написа, не само извучени из контекста, него и неистинити“.

ДЕКЛАРАЦИЈА

На часу је похваљена и спорна Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика. Она се сматра уводом у Хрватско прољеће – назнаку буђења хрватског национализма и распада заједничке државе.

Извор: