Латинка Перовић: Срби увек били на страни Русије, тако их је и Тито придобио

„Идеја обнове Југославије помогла је Хрватима да се заштите од освете Срба, али је спасила и Србе од њихове властите освете над Хрватима“, каже за Радио Слободна Европа историчарка Латинка Перовић, која је почетком 1970-их била секретар Централног комитета Савеза комуниста Србије, а касније је смењена, заједно са осталим либералима.

„Хрвати и Срби немају ништа заједничко“

– Рузвелт казао да Хрвати и Срби немају ништо заједничко и да је смешно силити их да живе заједно. „Председник сматра да Србију треба успоставити као самосталну државу, а Хрватску под старатељством“, рекао је једном приликом Винстон Черчил – напомиње Перовић и додаје:

– Након искуства прве Југославије, нарочито српско-хрватских односа, затим стварања НДХ као квислиншке државе, геноцида над Србима – појављују се таква размишљања, укључујући поменуто Рузвелтово становиште.

– ​Јован Жујовић (антрополог и председник Српске краљевске академије) је био у Француској где је разговарао са министром спољних послова, који је показао извесну скепсу, рекавши: „Чекајте, како ћете створити државу у коме ће се становништво разликовати по религијском опредељењу и, друго, како ћете стварати државу у коју ћете покушати да угурате сваког српског поданика у њене границе?“. Онда му је поменуо једно поређење: „Па, чекајте, да ли сте видели негде главу на којој под капом стоји сваки прамен косе?“.

Дакле, идеја о држави која би обухватила све поданике, као чиста етничка држава, била је овде веома снажна, али се показало да њено остварење захтева ужасна искушења, тражи велике жртве и никад не доноси прихватљив резултат са становишта дугорочног интереса народа – истиче Перовић.

Срби увек на страни Русије

– Срби у Хрватској и БиХ су масовно одлазили у партизане због усташких злочина. Међутим, у Србији је ситуација била другачија. Након слома Ужичке Републике у јесен 1941, главнина партизанских снага се повлачи у БиХ и у Србији углавном делује само герила. У међувремену, четничке формације Драже Михаиловића су имале јако упориште, а постојала је и квислиншка влада Милана Недића. Из тих разлога је у јесен 1944. бацио све снаге на ослобађање Србије од Немаца, истичући да од тога зависи судбина устанка и социјалистичке револуције – објашњава Перовић.

– Срби су били незадовољни одлукама АВНОЈ-а, стварањем двеју покрајина, дошло је до брзе национализације, до обрачуна са развлашћеним слојевима под видом стабилности земље. Дакле, Србија је била незадовољна, али је то подносила на неки начин ћутке – каже историчарка.

– Срби нису правили разлику између царске Русије и социјалистичког Совјетског Савеза. Они су увек били на страни Русије. Професор Васа Чубриловић је говорио: „Ми можемо бити критични према том режиму,“ – алудирајући на бољшевике и совјетски режим – „али, традиционално, Русија је наш савезник, словенска највећа земља, велики ослонац“ – додаје она.

– Сматрам да је Тито у српском народу био прихваћен због своје компатибилности са његовим циљевима. Дакле, он је стајао на челу партије која је обновила Југославију. Био је ослоњен на традиционалног савезника спског народа – на Русију, створио је врло моћну војску која је традиционално важна за Србију која је водила толико ратова, створио је партију по узору на модел руске партије, као једног масовног покрета са веома чврстом унутрашњом организацијом. Имате занимљиву ситуацију да је он, заправо, после 1948. године, што изгледа парадоксално, био широко прихваћен у Србији – објашњава историчарка.

Објашњавајући шта су били разлози за Титову смену либерала, Латинка Перовић каже:

– Реформа (привредна и друштвена) је пропала већ 1965. године. Наша смена  је била стратешка одлука, то је била одлука против модернизације, европеизације, федерализације Југославије. Титова личност је у великој мери била чинилац ограничења демократизацији, плурализацији – и политичкој и културној – реформи државе.

Тито: Нема више Југославије

Кад је већ у отвореној кризи Светозар Вукомановић Темпо (један од водећих црногорских и југословенских комуниста) упитао Тита, који је био пред крај живота „Шта ће бити са Југославијом?“ Тито је рекао: „Нема више Југославије“. Значи, Тито је идентификован са Југославијом, а његов крај није искоришћен да се нађу рационална решења – истиче Латинка Перовић за Радио Слободна Европа.

Целокупан текст можете прочитати овде.

(Радио Слободна Европа)

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Павловић: Југославија је могла да опстане… | Јадовно 1941.

Рушење митова о Титовој епохи (1): Југославија је била лажни …

Енглези нам подмећу нову Југославију | Јадовно 1941.