Кужет: Над Србима извршени геноцид и етничко чишћење

Координатор Документационо-информационог центра „Веритас“ за Бањалуку Радомир Кужет рекао је да су у операцији хрватских снага „Олуја“ 1995. године извршени геноцид и етничко чишћење над српским народом, јер је више од 1.860 Срба из Републике Српске Крајине убијено, а четврт милиона протјерано.

„Хашки трибунал је рекао да то није то, али циљ и план су реализовани, а акција је спроведена до танчина. Од првог дана се хтјела спровести идеја – трећину Срба убити, трећину прекрстити и трећину протјерати. Мислим да се то са овом акцијом успјело“, рекао је Кужет на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 23 године од егзодуса Срба из Хрватске.

Он је истакао да Хашки трибунал није испунио улогу када је ријеч о процесуирању злочина над Србима у Хрватској.

„Спроводио је селективну правду, углавном на штету Срба, иако је неспорно да су хрватске снаге у акцији `Олуја` у августу 1995. године, уз подршку НАТО-а, такозване Армије БиХ и ХВО-а, протјерале скоро четврт милиона Срба, а више од 1.860 убиле“, рекао је Кужет.

Он је истакао да је од укупног броја српских жртава, расвијетљена судбина њих 1.084, док се на евиденцији несталих налази 777 лица. „Крајина је опустошена, запаљена, опљачкана и порушена, иако је била зона под заштитом УН“, напомиње Кужет.

Он је додао да је операцију „Олуја“ Међународни суд правде 2015. године оквалификовао као акцију етничког чишћења, те истакао да Срби у Хрватској данас тешко живе и да се поједина српска подручја насељавају Хрватима.

Члан „Веритаса“ Слободан Перић напоменуо да ће сутра у Бачкој Паланци у Србији у организацији влада Србије и Републике Српске и Српске православне цркве бити обиљежено 23 године од крајишког егзодуса.

Он је најавио да ће тим поводом у недјељу, 5. августа, у Бањалуци на Пердуовом гробљу у 9.30 часова бити положени вијенци страдалим Крајишницима, а у 11.00 часова биће служен парастос у Храму Христа Спаситеља.

Према његовим ријечима, у 12.00 часова у Народном позоришту биће одржана трибина „Дани туге и сјећања“, а биће ријечи и о правним проблемима избјеглих расељених и страдалих Крајишника.

Он је додао да ће и у Новом Граду, у понедјељак, 6. августа, бити обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током злочиначке акције „Олуја“.

„Tим поводом у Храму Светих апостола Петра и Павла у 9.00 часова биће служена литургија, у 10.00 часова парастос, а у 10.45 часова биће прислужене свијеће. На граничном прелазу са `моста спаса` на Уни биће спуштени вијенци у ријеку“, рекао је Перић и додао да је у августу 1995. године овај мост прешло 100.000 протјераних Срба из Републике Српске Крајине.

Он је навео да ће 6. августа бројне делегације у 11.15 часова положити вијенце код спомен-обиљежја цивилним жртвама у насељу Tуњица код Новог Града, гдје су хрватске снаге у септембру 1995. године ушле у Српску и убиле 37 цивила, 18 војника и два припадника МУП-а.

„У Храму Светог Саве у Сводни код Новог Града у 11.30 часова биће служен парастос, а у 12.00 часова положени вијенци код спомен-крста који је 2012. године подигао `Веритас` за шест цивила страдалих у избјегличкој колони коју је гађала хрватска војска“, рекао је Перић.

Из „Веритаса“ су најавили да ће у уторак, 7. августа, у 11.00 часова бити служен парастос и положени вијенци код спомен-крста на Петровачкој цести.

„У 12.00 часова биће уприличена посјета спомен-соби у Дринићу“, навели су из „Веритаса“ и додали је тим поводом организован бесплатан превоз из Бањалуке до Јањила код Петровца, те да се више информација може добити позивом на број телефона 066/364-022.

Према подацима Комесаријата за избјеглице Србије, у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ протјерано је 250.000 крајишких Срба, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Акција је почела је 4. августа 1995. године офанзивом на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Помен жртвама “Олује“ петог августа у Цркви Светог Марка у Београду

Гулић: Српски народ обесправљен и нестаје

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској