Бивши европски мировни посредник у БиХ Жозе Кутиљеро изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је у прољеће 1992. године лидер муслимана у БиХ Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим, под утицајем САД, одбио принципе преуређења БиХ и да је права трагедија што тада није постигнут мир.
„Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа 18. марта 1992. године и мапе која је дио Дејтонског споразума из новембра 1995. године показује да је, након три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани“, рекао је Кутиљеро, преносе београдски медији.
Кутиљеро, који је свједочио по обавезујућем налогу суда, потврдио је да су у марту 1992. године представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница.
„Након усвајања уставних принципа, Срби су жељели даље преговоре о подјели територије, а Муслимани су почели да одуговлаче. Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се Алија Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама муслиманским медијима. Тадашња влада БиХ званично је одбацила принципе у јуну 1992. године“, подсјетио је Кутиљеро.
Он је подвукао да за вријеме преговора није вјеровао Изетбеговићу који је, како је нагласио, „упркос срдачном маниру лагао и био варљив“.
„Да будем правичан, Изетбеговић и његови савјетници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамјерних чинилаца споља који су мислили да све знају најбоље“, рекао је Кутиљеро, алудирајући на улогу САД.
Кутиљеро је потврдио да је тачно и да је лидера Срба Радована Караџића упозорио да ће споразум бити могућ само ако га прихвате све три стране и „све етнички очишћење територије буду враћене у стање прије рата“.
Кутиљеро је нагласио да „Муслимани нису жељели подјелу БиХ, Срби нису жељели БиХ уопште, већ да остану са Србијом, а Хрвати су хтјели да припадају Хрватској“, али да су преговорима дошли до начелног рјешења о „трипартитној БиХ“ сличног оном постигнутом у Дејтону, након три и по године рата и небројаних жртава.
„Питање је било – можемо ли имати унитарну БиХ или БиХ из три дјела. Моје увјерење је било да само тродијелна Босна може успјети, што је потврдио и Дејтонски споразум“, рекао је Кутиљеро.
На питање да ли је знао за Караџићево инсистирање на признању стања на терену – до којег су српске снага, по оптужници, дошле примјеном силе ради заузимања територија и прогона несрба – Кутиљеро је нагласио да му Караџић то никада на тај начин није рекао.
Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренио да је убијеђен да је граната која је 27. маја 1992. године убила 26 грађана у реду за хљеб у Улици Васе Мискина била испаљена са подручја гдје су били положаји муслиманских снага.
Хашки процес генералу Ратку Младићу биће настављен сутра.
Везане вијести:
Политика СДС-а била политика останка у Југославији
Уклањање несрпског становништва није била званична политика Српске
Бивши агент ЦИА: Дали су нам милионе да расцјепкамо Југославију