Kusturica: Gotovini da daju Nobela

VARAJU se oni koji misle da je na priču o generalu Gotovini

stavljena tačka. Bojim se da nam se mogu desiti nova iznenađenja. Najviše zbog humanističkog
karaktera međunarodne zajednice. Navikavala nas je na humanističke bombe, anđeoska
ratovanja, na kraju, ona i njene organizacije su znale da nagrade čuvare svetskog
mira.

Ne znamo šta je sve okačio o vrat sudija koji je onomad odrapio generalu Gotovini 24 godine zatvora. Mora da je bilo teško delo, ali ovaj što ga je raskačio sigurno ima viziju. Što
je gore, on ništa nije uradio ako se sada čitava stvar zaustavi na oslobađanju. Lako
se može desiti da odu dalje rukovodeći se svojim humanističkim idejama. Jer, ako
je u ”Oluji” proterano više od 200.000 Srba sa teritorije Hrvatske, i to nije zločin
i general je slobodan, onda mora da je u pitanju neko humano delo koje nam čini međunarodna
zajednica. General nije u ”Oluji” pobio sve što je mrdalo ispred njega, a mogao je?!
U tom slučaju, jasno je da ima materijala za Nobelov komitet za mir! Trebalo bi
da ga nagrade za ono što je mogao da uradi, a nije. Davno su prošla vremena Majke
Tereze i tipova koji trtljaju o humanosti i na terenu pomažu gubavim, leproznim i
bolesnim. Mnogo je ljudi na planeti. Valja to počistiti! Nema više vremena za humanistička
i egzistencijalistička naglabanja kao što su to činili sedamdesetih i osamdesetih.
Sada je na snazi novi koncept. Kada si u prilici da pobiješ stotine hiljada ljudi,
ubiješ samo par hiljada, odmah se kvalifikuješ za neku nagradu. Najbolje ako ti daju
za mir. Zašto bi, onda, Nobelov komitet za mir čekao u slučaju Gotovine? Američki
predsednik Obama, tek što je stupio na dužnost, poslao je samo 30.000 novih američkih
vojnika u Avganistan i tako izrazio suzdržanost, državničku mudrost. Zbog toga mu
Nobel nije mogao izmaći. Zamislite koliko je on ljudi mogao da pobije, a nije. Istina,
u Avganistanu je bilo sporadičnih incidenata. Neko je snimio kako marinci ubijaju
civile i pevaju ”baj baj ameriken paj”, ali to su samo izuzeci.

Kada je u pitanju Gotovina, u Srbiji su, čak, i nevladine organizacije uzbuđene. Ali ne zbog Srba.
Njih brine princip. Meni padaju na um ideje koje, siguran sam, nisu ideje međunarodne
zajednice. Ja sam uveren da je tih 200.000 Srba počišćenih sa teritorije multietničke
Hrvatske, završni čin delovanja dueta Starčević-Pavelić. Teoretičar i koljač nisu
do kraja, u Drugom svetskom ratu, sproveli svoju ideju o uništenju srpskih civila.
Starčević je stvorio ideju: trećinu Srba u Hrvatskoj pobiti, trećinu prevesti na
katoličku veru i trećinu proterati. Ko se danas bavi trećinama. Ljudi su se okrenuli
celinama, a među Hrvatima skoro da nema jedan koji misli da mi i ostatak sveta preterujemo
sa brojevima. Engleske enciklopedije kažu da je u Jasenovcu ubijeno preko sedam
stotina hiljada civila, uglavnom Srba. Ali, malo koji Hrvat u to veruje. I malo ko
od njih može da poveruje da ovo što se desilo u ”Oluji” liči na završni akt delovanje
tandema Starčević-Pavelić! Jer, sud je presudio da Gotovina nije kriv. Zašto bi
neko razbijao glavu. U razmatranju ove odluke jedan od odlučujućih argumenata da
je isterivanje Srba sa teritorije Hrvatske bilo neizbežno i da se time bavila međunarodna
zajednica jeste ispovest američkog ambasadora Galbrajta iz vremena ”Oluje”. On kaže
da je ”Oluja” morala doći na red zbog Srebrenice! Među Srbima ima onih koji idu
tako daleko da čitavu stvar obrću naopačke. Sve suprotno od ovog Galbrajta. Kažu
da je Srebrenica napravljena da bi se medijski pokrilo proterivanje Srba iz Hrvatske.
Svašta nama Srbima pada na um. Čudan smo mi narod. I logika nam nikako ne miruje!
Evo jednog primera! Šta može da bude komplikacija u donošenju odluke o dodeljivanju
Nobelove nagrade Gotovini.

U zatvoru leži Milan Martić, srpski policajac koji se u Krajini
borio za opstanak Srba u Hrvatskoj. On se opirao ideji etničkog čišćenja ali je,
na kraju, optužen za etničko čišćenje! Eh, sada, pošto je Gotovina očistio Hrvatsku
od Srba, Martić je optužen za etničko čišćenje Hrvata koji čine devedeset pet posto
stanovništva Hrvatske?! Malo je nelogično. Verovatno će međunarodna zajednica posegnuti
za novom logikom koju mi Srbi ne razumemo. Evropa je katolički projekat i cena ulaska
u to društvo je visoka. Ona podrazumeva mnoštvo stvari koje mi nikada nećemo razumeti.
Uostalom, neka mudre glave Nobelovog komiteta misle i donose svoje odluke bez pritisaka
sa strane!

Izvor: VEČERNjE