Културни геноцид усред Београда

„Да ли jе оправдана тврдња да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића?“

Фото: Тањуг

Екипа „Недељника“ провела jе неколико дана у Народноj библиотеци Србиjе. “У разговору са запосленима на неколико спратова у jедном моменту смо се запитали како смо успели да постанемо гори људи од Хитлерових следбеника”, пише Богдановић у тексту “Културни геноцид усред Београда”, питаjући се да ли jе оправдано говорити да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића?

Ми смо, сви заjедно, кажу радници библиотеке, коjи више и нису очаjни већ су, тврде, у неком горем стању бездушности и апатиjе, можда урадили нашоj националноj институциjи и гору ствар од бомбардовања. О томе су причали екипи “Недељника”.

У библиотеци се запослени свакодневно довиjаjу на разне начине без динара, у то смо се уверили за ових неколико дана када су нас провели кроз све делове ове културне институциjе и показали нам у коjим условима раде и како покушаваjу да сачуваjу књиге коjе су у катастрофалном стању.

„Како да обjаснимо jавности да jе наш бивши управник Сретен Угричић наредио да се за прославу 180 година библиотеке скува 50 томова српске библиографиjе извађене са полица те исте библиотеке и да се од њега у холу направи уметничко дело?”, причаjу запослени у библиотеци. “На срећу, ниjе све скувано и самлевено, тачниjе рециклирано, како су то тада уметници називали, ‘концептуално уметнички рециклирано’.”

Према њиховим речима, за време управника Угричића све Лубарде, Коњовићи, Мештровићи и jош стотине њих коjи су некада красили све зидове и просторе библиотеке бачени су у подрум, у мрак, у прашину, у влагу.

“И на краjу, како да обjаснимо да смо поред тога што смо их кували, књиге и бацали поред контеjнера и давали званичне извештаjе да jе редовна процедура и у свету да се старе књиге даjу ‘папир сервису’? Да ли смо колективно свесни шта смо себи и историjи урадили“, питаjу се саговорници „Недељника“.

ПРОЧИТАЈТЕ: Споља сjаj, а књиге пропадаjу

Фото: Бета

Управник Деjан Ристић каже и да су његову канцелариjу неколико пута обиjали и да то више ниjе новост. Зато у свом „офису“ више нема компjутер, већ лаптоп, коjи увек носи са собом.

„То су само неки од проблема. Немамо новца за обезбеђење. Јесте, мишеве коjи грицкаjу оставштину, легате и новине не лове запослени као раниjе, jер,у подрумима (стручно, депоима) нема светла. Има га, али сам строго наредио да у свим депоима буде угашено, jер jедноставно на снази су мере штедње. Рачун за струjу у згради месечно прелази и 800.000 динара, што библиотека не може да плаћа. Немамо избора. Сналазимо се како знамо, али то што нам се догодило последњих година тешко jе исправити”, прича Ристић за „Недељник“.

Запослени нам, уз документациjу и доказе, обjашњаваjу у ком jе тренутно стању наше благо. Њихове речи се слажу са Ристићевим.

„Пре неку годину за обнову библиотеке, коjа jе била толико очекивана, потрошили смо 4,2 милиона евра за наjмање битну ствар у том моменту, jедне тако оронуле куће из темеља. Решили смо да те паре уложимо у шминкање зграде и у путовања, разноразне европске проjекте коjи се никад нису реализовали. Тачниjе, то jе решио Угричић са своjом свитом”, тврде запослени.

“Доносио jе већину одлука без Стручног већа библиотеке. Тако смо обновили таj jавни део (само 30 одсто), читаоницу, а све остало, књиге, депое и све службе у згради оставили смо jош у горем стању но што су биле. Тако нам се догодило да сада више немамо где да складиштимо књиге jер су сви депои Народне библиотеке Србиjе крцати. Тако нам се догодило и да нам jе срце куће, трезор библиотеке, горег изгледа него наjгора офуцана новобеоградска гаража.

ПРОЧИТАЈТЕ: НБС ниjе улагала у кафиће

У том трезору, где чувамо и Мирослављево jеванђеље коjе jе jедино у комори, више од 350 наjвредниjих српских рукописних књига коjе имамо, коjе нису само наша историjа већ и историjа света, поређане су по зарђалим полицама у неадекватном положаjу. У том трезору немамо климу. Не, имамо, скоро смо набавили jедну, ону наjобичниjу коjа jедва ради. Од десет неонки, раде две“, описуjу стање у jедноj од наjзначаjниjих српских установа запослени.

Према речима саговорника “Недељника”, у згради нема ни приручних апарата за гашење пожара, на трезору не постоjе никаква сигурносна врата, већ обична лимена, са обичним кључем, а иначе трезор се налази испод неколико мокрих чворова коjи само што нису пустили фекалиjе од старости.

Запослени у библиотеци сакупили су сва документа и предали их Министрству културе.

“Све што причамо нису оптуживања и празне приче, све jе документовано, све на шта указуjемо може се сваког дана проверити код нас и за то смо отворени. Дођите у библиотеку и проверите, кажемо свим надлежнима, али и свим грађанима. И даље молимо државне институциjе да нам даjу новац, али нажалост, они нам кажу да га нема”, додаjе садашњи управник НБС.

Извор: Б92