Krivi smo što pristajemo na sve

Srpske majke pored grobova svojih sinova u Podrinju

Ne treba, u ime nekog sitnog interesa, stalno saginjati glavu pred bahatošću trenutnih svetskih moćnika

U jeku rasprava o tome šta stoji iza predloga britanske rezolucije o Srebrenici, izdvojio bih reči ministra Aleksandra Vulina, koji je na Kozari, gde je obeležena 73. godišnjica još jednog od mnogih velikih stradanja Srba u prošlosti, kazao:

„Ratovi iz devedesetih ne mogu se razumeti bez sećanja na to što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, ako se ne zna dubina jasenovačkih i drugih užasa.” On je pri tom dodao da reč genocid „ne ide uz narod stradalnika”. U isto vreme, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upozorava da bi eventualno usvajanje britanske rezolucije u Savetu bezbednosti UN „poslužilo da srpski narod ostane kao jedini upisan da je počinio genocid, i to nakon svega što su oni (misli na njegove autore) do sada uradili u svetu”.

Na ovu temu nije naodmet podsetiti i šta je o „srpskoj krivici za balkanska stradanja” govorio akademik Dragan Nedeljković:

„Predstavnici Srba već su ne jednom izjavljivali žaljenje, pružajući ruku izvinjenja i pomirenja, ali druga strana nije bila nimalo sklona da učini to isto. Zaludan je bio sav trud sa srpske strane. Izostao je odgovarajući odjek. Bili smo samo poniženi. Naši zastupnici nisu na pravi način vodili računa o dostojanstvu našega naroda. To ne treba da nas čudi, pošto neki među njima zacelo nisu uvek bili dostojni uzvišenog mesta na kome su se našli. Jer, da jesu, odavno su morali celom svetu jasno i veoma glasno da kažu da Srbi nisu izazvali i započeli taj nesrećni rat.”

Po akademiku Nedeljkoviću, „osnovni, glavni zločin, zločin nad zločinima jeste zločin protiv mira, udar na jednu ne jedanput međunarodno priznatu državu (misli se na Jugoslaviju), a taj zločin počinili su drugi”. „Očigledno je da to nisu bili Srbi. Tako da su svi drugi zločini samo neizbežna posledica onog prvog, osnovnog zločina.”

Dodao bih svemu ovome da se malo valja ugledati i na prijatelje Grke. Ne treba, u ime nekog sitnog interesa, stalno saginjati glavu pred bahatošću trenutnih svetskih moćnika.

Nije dovoljno da samo sami sebi govorimo šta se to dešavalo na području bivše zajedničke države. To treba, svuda i na svakom mestu, jasno i glasno pričati. Šta rade naši brojni izaslanici po belom svetu i tobožnji srpski lobiji? Zar nakon stvarnih genocida u Jermeniji, nacističkoj Nemačkoj, savezničkog rušenja srpskih gradova 1944. godine i NATO bombardovanja 1999, pre toga uništenja Drezdena i bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, kada je rat već bio pri kraju, čime su bile izložene ukupne populacije pojedinih naroda, od beba u kolevci, do žena i staraca, jedino treba Srbi, višestruki stradalnici od agresije velikih sila, uz svesrdnu pomoć njihovih kolaboranata, na svom sopstvenom ognjištu, posle svega što su doživeli, da ponesu večiti žig genocida?

Političari, razmislite dobro o svemu ovome. Još nije kasno.

Piše: Rodoljub Petrović, Čačak

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

PRENOSIMO: Kukala nam majka ovako pametnim – Piše …

SRBI NE SMIJU ZABORAVITI GENOCID POČINJEN NAD NJIMA

Veljko Đurić Mišina: Nad Srbima je izvršen genocid …