Крестић: Ако преговори воде признавању Косова не треба им се радовати

Академик Василије Крестић изјавио је да није сигуран да ће се Срби усрећити уласком у ЕУ, као и да му је непојмљиво хвалоспјевно обиљежавање почетка преговора са Унијом, посебно јер поглавље 35 – о нормализацији односа са Приштином, има „пуно различитих замки“.

Крестић истиче да нико не зна или неће да призна шта се крије иза услова који захтијева потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и самопроглашеног Косова.

„Ако је то признање независности Косова, зар томе треба да се радујемо и да почетак преговора са ЕУ проглашавамо за велики успех и за револуционарни догађај“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“.

На констатацију овог листа да ће, по свему судећи, коначан пријем у ЕУ подразумијевати да се Косово „мијења“ за ЕУ, и питање да ли треба пристати на све услове који се стављају пред Србију, Крестић је рекао да га је страх да ће управо то бити исход свих досадашњих преговора и договора који се воде у Бриселу.

Наводећи да га радује што предсједник Србије Томислав Николић има повјерење у Српску академију наука и уметности /САНУ/ и што сматра да САНУ треба да се огласи поводом преговора са ЕУ, односно поглавља 35 и замки које се у њему крију, а тичу се Космета, Крестић је оцијенио да би САНУ у овој фази разговора била од мале користи, али да би на себе преузела велику, можда чак историјску одговорност.

„Међутим, нисам сигуран да у овом случају када су преговори далеко одмакли, САНУ може бити напречац укључена у преговоре без подробног увида у све досадашње фазе договарања, без увида у сву документацију бриселских одлука. Бојим се да би за САНУ било неозбиљно и неодговорно да уђе у посао који је, без њеног учешћа, далеко одмакао“, рекао је Крестић.

Што се тиче уласка у НАТО, Крестић је изразио увјерење да ће народ имати прилику да се о томе изјасни на референдуму. „Ако се то деси, Србија сигурно неће ући у тај савез“, сматра Крестић.

У осврту на дешавања у Војводини и чињеницу да је неки користе за дестабилизацију Србије, Крестић је рекао да су неким тамошњим партијама важнији лични од националних и државних интереса што, како је нагласио „Војводину чини веома рањивом“.

Он је констатовао да војвођански сепратисти нису бројни, нити представљају респектабилну снагу, али да нису усамљени и да су иза њих увијек стајали Загреб и Будимпешта, који често не скривају претензију на српску плодну равницу.

„Уз то, и неке од великих сила, које нам нису наклоњене, уколико буду желеле у неком тренутку да дестабилизују Србију или да је нечим уцењују, наћи ће партнере у војвођанским сеператистима. Због тога они нису безазлени и нису за потцењивање“, додао је Крестић.

Када је ријеч о односима са Србије и Хрватске, Крестић је рекао да ти односи нису добри и неће бити добри све док са том сусједном земљом Србија не успостави у свим областима „строге принципе реципроцитета“.

„Према томе, нигде не смемо попуштати више него што попушта Хрватска, али нигде не смемо давати ни више, ни мање него што даје Хрватска. У свему мора постојати политика паритета“, рекао је Крестић.

У осврту на односе Београда и Москве, Крестић је истакао да је Русија само током ове године конкретним потезима показала да је спремна да стане иза Србије кад јој је њена помоћ потребна.

Он је истакао да је за похвалу то што се Влада Србије опире сваком наметању санкција Русији. „Надајмо се да ће у томе истрајати. Са таквом, нама пријатељском, а моћном и богатом земљом, каква је Русија, све односе треба непрестано, на свим пољима проширивати и учвршћивати“, закључио је Крестић.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Василије Крестић: Зашто нас Хрвати увек „изненаде“

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: ДУХОВНИ ПРОБЛЕМИ СРПСКОГ НАРОДА

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Историја се немилосрдно поиграва са Србима