Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Козара и Равна гора

Датум објаве: понедељак, 9 јула, 2012
Величина слова: A- A+

Mrakovica.jpg

У сенци драме око састављања нове владе, у Србиjи jе готово незапажено прошло обележавање 70-годишњице битке на Козари, велике народне трагедиjе и jедне од централних тачака митологиjе бивше СФРЈ. Комунистичка историографиjа направила jе од Козаре симбол партизанског и народног отпора и страдања, премда jе с воjног становишта у суштини реч о великом поразу, у коме jе од око 6.000 партизана обруч пробило само око 900 бораца и око 10.000 људи, док jе око 70.000 становника Козаре и Поткозарjа остало на милост и немилост Немаца и усташа.

Читаве генерациjе тада су избрисане немачким аутоматима и усташким камама, а ужасна судбина козарачке деце чини ову планину поред Јасеновца и Јадовна jедним од места наjвећег страдања Срба у Другом светском рату.

Седам децениjа касниjе, када jе с партизана скинут ореол безгрешних бораца, годишњица битке на Козари представља подсећање на jедан од наjвећих покоља над Србима у Другом светском рату и доказ геноцида изведеног на просторима НДХ. Годишњица битке у Србиjи jе обележена свечаном академиjом у Народном позоришту у Београду, а обележавање тог датума уприличено jе затим и на самоj Козари. Трагедиjа Козаре указуjе на велики допринос српског народа у борби против фашизма, нацизма и усташтва у Другом светском рату, а Република Српска чува успомену на страдање и антифашистичку борбу, као залог за своj опстанак и спречавање ревизиjе историjе коjом се намеће став о Србима као геноцидном народу.

У самоj Србиjи међутим, због последица комунистичке владавине, све више преовладава тренд потпуног одбацивања свих аспеката антифашистичке борбе, док се у jавност пласира слика о партизанима као банди коjа jе прегазила Србиjу и Београд на крилима совjетских тенкова. У исто време, гради се нова слика Равногорског покрета и Драже Михаиловића коjи се слави као носилац jединог аутеничног антифашистичког покрета српског народа у Другом светском рату, а Равна гора позиционира као jедини симбол српског антифашизма. Али, слика коjа се гради се постепено удаљава од историjске истине, а док се набраjаjу злодела партизана, четничка се систематски прећуткуjу.

Између четника и партизана било jе броjних разлика у тактици и циљевима борбе, али jедна паралела се може повући – оба покрета су чинила велике злочине. По злу се и данас памте партизанска пасjа гробља, док се у Србиjи тек данас откриваjу размере масовних стрељања коjе су извршили комунисти на краjу рата. Али, исто тако се памте и броjни четнички покољи и српског и осталог цивилног становништва предузимани у име борбе против комунизма или освете. Уз примере хероjства, и партизански и четнички покрет имаjу и много тамних мрља, коjе би њихови апологети наjрадиjе да сакриjу и забораве. Њихови злочини ипак треба да буду опомена да ниjедан покрет не треба идеализовати, нити да актуелни идеолошки и политички циљеви треба да замагле реалну историjску слику.

Броjна негативна дела комунистичке власти и партизанске злочине нико не може да оспори. Историjа ипак мора да остави место партизанскоj антифашистичкоj борби, jер се њеним негирањем у Србиjи руше тековине антифашизма и Другог светског рата, и то у тренутку када широм Европе фашизам поново буjа, када се на пример у Мађарскоj диже споменик Миклошу Хортиjу а на државном нивоу величаjу великомађарске идеjе. Потпуним негирањем партизанске борбе Србиjа одбацуjе део историjе изузетно важан за њен опстанак и будућност.

 

cetnici

 

У ситуациjи када необjективност и пристрасност поново преовлађуjу над историjском истином, Србиjи предстоjи jош jедно суочавање са Другим светским ратом. У новембру на РТС-у започиње емитовање епске сериjе „Равна гора“, у режиjи Радоша Баjића, а некадашња звезда партизанских филмова наjављуjе да ће из историjски тачног и обjективног угла бити испричана прича о Србима као страдалничком народу и jезивом братоубилачком рату чиjе последице и данас осећамо.

Аутор сериjе jе на себе преузео велику одговорност, и треба се надати да ће дати обjективну слику коjа ће помоћи да Србиjа коначно превазиђе незавршене сукобе. Али, ако проjекат „Равна гора“ теба да послужи да се оправда повратак монархиjе и популаризуjе идеjа уласка Србиjе у НАТО, што jе jедан од циљева садашње ЈВуО пропаганде, добићемо jош jедну искривљену и идеологизовану слику историjе коjа ће се касниjе, попут комунистичке, неминовно урушити под теретом сопствених неистина.
Младен Ђорђевић

Извор: nspm




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top