arrow up

Подијелите вијест:

Космет – годишњица убиства српских новинара

Данас се навршава 19 година од отмице новинара Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића код Ораховца. Представници УНС-а и његовог огранка Друштва новинара Косова и Метохије посјетиће данас мјесто на путу Велика Хоча – Зочиште у општини Ораховац, гдје су Славуј и Перенић посљедњи пут виђени.

Ранко Перенић и Ђуро Славуј (Фото:банија.рс)
Ранко Перенић и Ђуро Славуј (Фото:банија.рс)

На мјесту отмице постављено је обиљежје на којем на српском и албанском језику пише: “Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их”. Спомен-обиљежје несталим новинарима до сада је рушено пет пута, а одговорни никада нису пронађени.

Осим овог злочина припадници такозване Ослободилачке војске Косова 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица отели су и убили Љубомира Кнежевића, новинара приштинског “Јединства” и дописника “Политике”.

Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Дио посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Фото-репортер Момир Стокућа убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, а медијског радника Мила Буљевића отели су припадници ОВК 25. јуна 1999. године недалеко од избјегличког центра у Приштини.

Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини. На Косову су од 1999. до 2005. године убијени новинари листова “Бујку” Африм Малићи, “Информатор” Информативног центра Косова Енвер Маљоку, “Рилиндја” Шефки Попова и “Бота сот” Џемаиљ Мустафа, Беким Кастрати и Бардиљ Ајети.

Удружење нпвинара Србије  почетком августа објавило је и да је Крист Гегај, уредник у РТВ Приштина, убијен у Истоку септембра 1999. године, три мјесеца по доласку међународних снага, а до овог сазнања УНС-а његовог имена није било ни у једној евиденцији страдалих новинара.

Нико до сада није одговарао ни за једно убиство, односно нестанак новинара и медијских радника на Косову и Метохији.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Поново порушена спомен-плоча несталим српским новинарима …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​