Korijere dela sera: Osiromašeni uranijum – zaboravljeni masakr italijanskih vojnika

Onaj ko ima obraza da u Srbiji tvrdi da osiromašeni uranijum nije štetan po ljudsko zdravlje, treba da se obavesti o borbi italijanskih porodica preminulih i obolelih veterana koji su bili u međunarodnim misijama u Avganistanu, Iraku, Bosni i na Kosovu. Ne samo sudske odluke, već i brojke preminulih i obolelih, govore same po sebi.

Po prirodi stvari, ovde se nameće ime dr Zorana Radovanovića, profesora Medicinskog fakulteta u penziji, koji je za „Vranjske“ doslovce izjavio:

„Osiromašeni uranijum (OU), kojim su bombardovane neke lokacije na jugu Srbije, ne izaziva tumor – rekao je u intervjuu za nedeljnik Vranjske prof. dr Zoran Radovanović, šef Katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji.“

Sledi prevod teksta koji govori da Italijani koji su bili (i) na Balkanu umiru od osiromašenog uranijuma: u tom smislu prof. dr Radovanović treba da Srbima dokaže da to „udara samo na nejake Italijane“ ili da ode u Italiju i pros(v)etli te vojnike da im nije ništa, a ako slučajno umru – to zasigurno nije od osiromašenog uranijuma.

Svetlana Maksović i Aleksandar Lazić

Osiromašeni uranijum, zaboravljeni masakr italijanskih vojnika – 340 mrtvih i 4 000 obolelih

Najnovija žrtva od pre nekoliko dana: Klaudio Kaboni, pukovnik, umro je od raka limfnih žlezda. Već su donete 43 sudske kompenzacije i u toku je rad parlamentarnog odbora (četvrti po redu): „Uskoro i novi zakon“

(Korijere dela sera, 9. 3. 2017)

Poslednji smrtni slučaj datira od prošlog meseca. Klaudio Kaboni, pukovnik, imao je 59 godina. Njegova biografija je bila bogata. Dugo je bio pilot lake avijacije, u „Brigadi Sasari“. Obavio je preko dvadeset misija u inostranstvu. Iza sebe je ostavio suprugu, Mariju Asuntu, i ćerku Federiku, iscrpljen od raka limfnih žlezdi koji mu je bio dijagnostikovan 2014. godine. Bio na najžešćim frontovima na koja su se od početka 1990. godine obavezale italijanske jedinice: Kosovo, Irak, Avganistan. Jedno ime i jedno prezime, njegovi, sada su postali broj. Broj 340. 340 mrtvih slučajeva – kojima treba dodati oko 4 000 obolelih – od posledica kontakta sa osiromašenim uranijumom. Reč je o „U238“, što je materijal koji se koristi za proizvodnju artiljerijskih granata koje mogu da probiju oklop tenka. Koje dovode to toliko visokih temperatura da metal pretvaraju u prah, stvarajući čestice koje, ako se udahnu ili progutaju, mogu da izazovu rak.

Od Balkana do Kabula: 43 sudske kompenzacije

Cifre poput ove poslednje u vezi sa smrću pukovnika iz „Brigade Sasari“, ne uvrstavaju se u grub bilans jedne bitke, bilo da je ona izgubljena ili dobijena. Ipak, ono što se dogodilo u našim najskorijim vojnim misijama, od Balkana do Avganistana, predstavlja jedan od najtragičnijih scenarija u istoriji italijanskih oružanih snaga. Pali su kao u bici kod Dogalija[1], u Krasu[2], u El Alamejnu[3], ili na „kontrolnom punktu Pasta“[4]. Za dvadeset godina, veterani iz misija NATO u Avganistanu, Bosni, na Kosovu i Iraku, razboleli su se od posledica korišćenja ove vrste oružja. Zahvaljujući administrativnim i građanskim sudovima – a cifre koje je prikupila Vojna Opservatorija, čiji direktor je Domeniko Leđero, bivši pilot vazduhoplovnih snaga, precizne su – donete su već 43 kompenzacijske presude. A od tog broja, njih 13 su već pravosnažne.

Bitka porodica žrtava

Porodice umrlih, ili sami pacijenti, u dvadesetak slučajeva su dobili novčane naknade, čija suma je blizu – govorimo o slučajevima koji se odnose na smrt – oko milion evra. Od preminulih vojnika do dece rođene sa malformitetima, osiromašeni uranijum ubija u tišini. Prva pravna pobeda desila se 3. novembra 2012. godine, kada je građanski sud u Rimu utvrdio svojom presudom da je ono što je ubilo Andrea Antonaćija (vojnik koji je služio u Bosni), bio osiromašeni uranijum. Zbog toga je Ministarstvo odbrane bilo osuđeno da plati skoro milion evra porodici, jer je bila uspostavljena uzročno-posledična veza između bolesti vojnika (Hočkinov limfom) i izlaganja uranijumu U235.

Tragični dnevnik komandosa Danizea

„Ratni izveštaj“ se nažalost prečesto dopunjuje: prošle godine je Italiju rastužila smrt Đanluke Danizea, komandosa vojnog vazduhoplovstva, veterana koji je bio u mnogim međunarodnim misijama, na Kosovu, u Albaniji, Eritreji, Avganistanu, Iraku i Džibutiju Bolne, ali i ispunjene ljubavlju prema porodici, njegove reči su ostale u Internet dnevniku u kojem je on pisao o svojoj patnji: „Bojim se da umrem i da neću moći da obezbedim budućnost mojoj ženi i moja ćerki … Bojim se da ću umreti pre nego što sredim tu prokletu vojnu i civilnu birokratiju …“ Nije isključeno da se zlo, koje ga je slomilo, razvilo na Kosovu.

„Amerikanci su se kretali obučeni kao Marsovci“

„Viđali smo Amerikance i pitali smo se zašto se kretali tako obučeni – pričao je Danize. – Izgledali su kao Marsovci. Izgledali su kao likovi iz filmova tipa „Virus“. Imali su opremu za rukovanje materijalima koju mi nismo imali. Nikada se nismo zapitali zašto su tako opremljeni, mislili smo da preteruju. Posle Kosova, po povratku iz druge misije koju sam izvršio u Eritreji, počeo sam da čitam novine i krv mi se zaledila. To je bilo vreme kada smo počeli da pričamo o osiromašenom uranijumu. Nadao sam se da neću biti jedan od nesrećnika. Ali, 2010. godine, to se desilo i meni. Sve je počelo od bola u ušima i moj život se preokrenuo“. Danize je preminuo u decembru 2015, a u februaru 2016. njegova žena se požalila: „Nemam nikakvih vesti o penziji mog muža, nemam novca za život“.

Četiri istražne parlamentarne komisije

Za rasvetljavanje pitanja oko ove zaboravljene „borbe“, tri istražne parlamentarne komisije su doživele neuspeh. Bile su redovno sakaćene zbog očekivanog zakonodavnog kolapsa. Sada je krenula da radi i četvrta, kojom predsedava poslanik Demokratske partije, Đan Pjero Skanu. On je primio od Maura Pilija, njegovog kolege iz partije Unidos, dosije Kaboni. Stigao je i do komisije. Njen rad brzo napreduje. Ovih dana je u Parlamentu bilo saslušano i medicinsko osoblje Oružanih snaga. Šta je bio cilj? Skanu govori o „orijentacionom dokumentu koji će obavezati vladu i parlament da što pre sprovedu odredbe istražne Komisije o osiromašenom uranijumu na koje će Parlament ukazati kao na neodložive.“ Ukratko: zakon koji razjašnjava ko je kriv, a posebno, na koji način treba definisati kompenzacije.

Alesandro Fuloni

Sa italijanskog posrbila i primedbe napisala: Svetlana Maksović

[1] Prim. SM: Bitka kod Dogalija odigrala se 26. 1. 1887. godine, kada su Etiopljani porazili Italijane.

[2] Prim. SM: Za vreme velikog rata, u Krasu, između slovenačke i italijanske granice, poginulo je ukupno oko 100 000 italijanskih vojnika.

[3] Prim. SM: Za vreme Drugog svetskog rata, u El Alamejnu u Egiptu, vodila se bitka za Afriku, u kojoj su Italijani izgubili veliki broj vojnika. Prekretnica je bila druga bitka koja se odvijala od 23. oktobra do 3. novembra 1942. godine.

[4] Prim. SM: „Kontrolni punkt Pasta“ (Checkpoint Pasta) je bila borba između italijanskih vojnika, koji su delovali u sklopu UN, i somalijskih pobunjenika u Mogadišu, u Somaliji, 2. jula 1993. godine. Tog dana su italijanski mirovnjaci upali u zamku u kojoj su somalijski pobunjenici ubili 3 italijanska vojnika.

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

BBC: Bombardovali smo Srbiju osiromašenim uranijumom …

Osiromašeni uranijum – prećutana istina | Jadovno 1941.

Alarmantno: Uranijum ubija nemilosrdno | Jadovno 1941.

VIDEO: Nemački režiser snimio film o osiromašenom …

Zašto Italijani umiru od NATO bombi, a Amerikanci ne …