Kontranapad iz Zagreba: Hrvati hoće da dokažu da je u Srbiji postojalo više „Jasenovaca“

Iza najave Hrvatske da pomogne 5000 tužbi protiv Srbije zbog „torture u logorima“ koju su navodno preživeli njihovi građani krije se namera da se izjednače istorijske uloge dve države i da se raširi laž da je i Srbija imala svoje Jasenovce.

Hrvatska je spremna da do kraja godine podrži 5.000 tužbi protiv Srbije koje podnose njihovi državljani koji su tokom građanskog rata na prostorima SFRJ navodno boravili u zarobljeništvu na teritoriji Srbije.

Takozvani bivši logoraši iz Hrvatske smatraju da je Srbija „neosnovano lišila slobode hrvatske građane i da nije poštovala Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zatvorenicima.“

U to ime od Srbije traže obeštećenje u ukupnom iznosu od najmanje 225 miliona evra, a do ove brojke su došli koristeći tabelu koju koriste osiguravajuća društva, prema kojoj „jedan dan u logoru“ košta 135 evra. Kao primer, naveli su da jedan logoraš za 271 dan proveden u zarobljeništvu može da traži obeštećenje od 45.000 evra.

Hrvati bi da dokažu da nisu samo oni imali Jasenovac

Advokat i direktor Dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac za Sputnjik podseća da se Srbija sa ovakvim najavama i pretnjama ne sreće prvi put, ali da se ne može ništa realizovati ako nema dokaza.

„Da bi neko danas i u Hrvatskoj i u Srbiji mogao da dobije naknadu štete mora da postoji neko službeno lice, upravnik zatvora, čuvar, neko ko je bio nadležano za „logor“ i optužen za ratni zločin nad civilnim stanovništvom ili, u ovom slučaju, nad ratnim zarobljenicima. Samo to može da bude osnov za zahtev za naknadu štete. Inače, svi drugi slučajevi su zastareli,“  objašnjava Štrbac.

Relativna zastarelost za štetu od ratnog događaja je tri godine, odnosno, apsolutna pet.

„Mi se svaki dan u „Veritasu“ susrećemo sa ovakvim problemima u Hrvatskoj gde se vodi mnogo parnica za naknadu štete. Srbi koji su bili u njihovim zatvorima, ili porodice čiji su članovi ubijeni ili mučeni, te parnice dobijaju, ali, samo ako je neko od  hrvatskih vojnika, policajaca, čuvara u tim zatvorima osuđen za ratni zločin, “ističe on.

Razmena nije poštovana

Štrbac navodi da su Srbi koji su bili u nekim od logora u Hrvatskoj dobili neku naknadu na sudu u vidu ratne štete, ali je pre toga u Hrvatskoj, pred sudom dokazano da je, u jednom slučaju recimo pet hrvatskih službenika bilo zaduženo za određeni logor, da su vršili ratne zločine nad srpskim zarobljenicima i pripadnicima JNA.

„Znači, tek tada se može sigurno računati na naknadu štete. Za ovo što oni žele da urade nema osnova. Osim ako ne čekaju da neko bude proglašen krivim za ratni zločin nad tih, kako tvrde, 5000  zarobljenika. Zatvorenika je bilo, ali neki su razmenjeni nekima je suđeno… Hrvati nisu procesuirali one koji su bili osuđeni ili u postupku u svojoj državi posle razmene i oni su danas slobodni ljudi“, zaključuje Štrbac.

Razlog zbog koga se ovo pitanje sada ponovo poteže, po njegovom mišljenju, je političke prirode  jer se u najvećoj hrvatskoj stranci HDZ u nedelju održavaju stranački izbori u kojoj se bore dve opcije; ova koja je sada na vlasti na čelu sa Plenkovićem i druga koju predvodi gradonačelnik Ivan Penava koji svoj imidž vrlo uspešno gradi na tim takozvanim logorašima.  

Srbija nije imala logore

Doktor vojnih nauka Kosta Novaković kaže da Hrvati sada pokušavaju da zamene teze.

„Na teritoriji Srbije od 1945 do 1995 nije bilo nikakvih logora! Na osnovu postojećih regulativa u tadašnjoj SFRJ bili su sabirni centri. U njima se smeštaju ljudi koji se sklanjaju sa teritorije na kojima se vode borbena dejstva, odnosno iz ratnih zona. Među njima je bilo i ljudi koji se mogu smatrati ratnim zarobljenicima. Meni nije poznato  da je neko ubijen. Tačno je da je  vršena trijaža i da su odvajani oni koji za koje se znalo da su počinili neki zločin od običnog stanovništva. Oni za koje su postojali dokazi da su počini zločin procesuirani su i odvođeni iz sabirnog centra na služenje kazne,“ objašnjava naš sagovornik.

Svi oni, kasnije su, dodaje Novaković, kasnije razmenjeni za određeni broj pripadnika JNA koji su Hrvati zarobili, i prema tome, niko nije mogao biti stotinama dana „u logoru“ kako navode navodni hrvatski logoraši.

„Ne kažem da nije bilo neprimerenih postupaka prema tim ljudima ali sigurno je da je to bilo na nivou slučaja, a ne na nivou pojave,“ dodaje naš sagovornik. 

Novaković kaže da je prema onome što dolazi iz Hrvatske intencija da se za svakog ko je bio u sabirnom centru u Srbiji  optuži po jedan Srbin.

Paravojska i vatikanski spisi

Jedini cilj, koji naš sagovornik vidi u ovom insistiranju Hrvata da optuže Srbe za postojanje nekakvih logora na srpskoj teritoriji i kršenja prava ratnih zarobljenika je namera Hrvatske da se izjednači sa Srbima.

„Biran momenat je i otvaranje vatikanskih arhiva iz kojih se očekuju brojni dokumenti koji se odnose na stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac, i uopšte na stradanje Srba i ostalih na teritoriji Nezavisne države Hrvatske. U Hrvatskoj se radi uvek sa ciljem da se izjednači odgovornost Hrvata i Srba. Dakle, pokušavaju da svaki zločin Hrvata objasne nekim zločinima u Srbiji. Oni žele da se svi ti sabirni centri koji su bili na našoj teritoriji proglase logorima da bi se reklo – Hrvatska je imala jedan logor Jasenovca, a Srbija desetak logora,“ uveren je dr Novaković.

Kako kaže, sve ovo je pokušaj da se napravi pandan Jasenovcu što je – više nego besmisleno.

Inače, predsednik Hrvatskog društva logoraša srpskih logora Danijela Rehaka kaže da borba oko 7.600 bivših zatočenika srpskih logora traje jako dugo, kao i da žele da iskoriste sva pravna sredstva pre nego što, ako bude potrebno, pravdu zatražimo na sudu u Strazburu.

Izvor: SPUTNIK SRBIJA