fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година. 

Црква у Комоговини

У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо Кордић (1909), Драган Кривокућа (1924), Божо Малјковић (1895), Рајко Малјковић (1892), Ђуро Миросавлјевић (1900), Стево Миросављевић (1886), Симо Плављанић (1907), Петар Радешић (1909), Јован Трнинић (1888) и Филип Шестић (1911).

У љето 1942. године, ухваћено је, у селу, 27 мушкараца (двојица старија од 60 година, један је био у 16. години). Сви су одведени у Хрватски усташки логор у Јасеновцу и ту убијени: Бошко Дабић (Душанов, рођен 1923), Бошко Дабић (Стојанов, 1902), Бранко Дабић (1926), Васо Дабић (1886), Драган Дабић (1923), Душан Дабић (Глигин,1895), Душан Дабић (Милошев, 1898), Душан Дабић Углјеша (1900), Душан Дабић (Стојанов, 1898), Ђуро Дабић (1923), Жарко Дабић (1923), Илија Дабић (1896), Милан Дабић (Ђурин, 1923), Милан Дабић (Стојанов, 1890), Петар Дабић (1906), Симо Дабић (1897), Младен Жижак (1908), Јован Илибашић (1904), Стево Кордић (1881), Петар Кордић (1881), Ђуро Кутлић (1915), Душан Маљковић (1900), Милош Маљковић (1892), Илија Миросављевић (1896), Јован Трнинић (1889), Петар Трнинић (1887) и Адам Чизмић Трнинић (1885).

У збјеговима, у околини села, хрватска војска ухватила је четворо мјештана (двоје старије од 60 година), одвела их у Костајницу, гдје су убијени: Даница Дабић (рођена 1920), Михајло Дабић (1880), Ана Маљковић (1880) и Драгиња Маљковић (1903).

Године 1942, 26. јануара, хрватска војска је изненада, по високом снијегу, упала у село и убила 64 житеља села и 54 житеља из околних села (највише их је било из оближње Јошавице), а село је до темеља спаљено. И сви су углавном били дјеца (убијено је 21 дијете млађе од 15 година), жене и старци. У том злочину убијене су и жене са двоје и више дјеце. Убијени Комоговљани: Милош Боројевић (рођен 1878), Ана Дабић (име оца ?, 1889), Ана Дабић (Милћева, 1887), Ана Дабић (Стојанова, 1886), Вида Дабић (1940), Даница Дабић (1921), Драган Дабић (1929), Драгиња Дабић (Адамова, 1896), Драгиња Дабић (Стеванова, 1912), Душан Дабић (Симин, 1926), Душан Дабић (Тешин, 1902), Ђука Дабић (1885), Јован Дабић (Антонијев, 1875), Јован Дабић (Ђурин, 1896), Јулика Дабић (Петрова, 1881), Јулика Дабић (Тадина, 1898), Мара Дабић (1878), Маца Дабић (1870), Милан Дабић (1923), Милош Дабић (Јованов, 1870), Милош Дабић Угљеша (?), Милутин Дабић (1940), Миља Дабић (1899), Невенка Дабић (1930), Сава Дабић (1881), Стана Дабић (1877), Стеван Дабић (Антонијев, 1870), Стеван Дабић (Симин, 1886), Стево Дабић (1935), Драгица Жижак (1935), Ђуро Жижак (1939), Ката Жижак (1919), Даница Јасић (1922), Милан Јасић (1939), Славка Јасић (1940), Стево Јасић (1938), Аника Кордић (1884), Јован Кордић (1887), Јово Кордић (1880), Марица Кордић (1894), Сава Кордић (1896), Стана Кордић (1905), Ана Миросављевић (1910), Босиљка Миросављевић (Илијина, 1934), Босиљка Миросављевић (Стеванова, 1924), Вида Миросављевић (1941), Љуба Миросављевић (1931), Марија Миросављевић (1891), Милан Миросављевић (1940), Нака Миросављевић (1888), Мирко Тадић (1892), Гроздана Трнинић (1931), Даница Трнинић (1935), Драган Трнинић (1928), Јока Трнинић (1844), Јулика Трнинић (1895), Љубица Трнинић (1917), Милан Трнинић (Бранков, 1937), Милан Трнинић (Симин, 1926), Миљка Трнинић (Адамова, 1887), Миљка Трнинић (Симина, 1930), Стана Трнинић (1888), Дмитар Шестић (1870) и Никола Шестић (1873). Никад нико није одговарао за тај злочин. А имена злочинаца била су позната послијератним властима.

Од тифуса, других болести и од разних других узрока у току рата и након његовог завршетка умрло је 48 Комоговљана, међу којима су 23 жене и 11 дјеце млађе од 15 година. Велик број умро је у збјегу, у Босни, Херцеговини, као и након повратка на Банију. Умрли су: Босиљка Дабић (рођена 1931, умрла од послједица рата, ?), Душан Дабић Мачак (1898, умро од послједица рата, ?), Ђуро Дабић (1904, умро као дијабетичар јер није могао да добије лијек, 1941), Зорка Дабић (1919, умрла у породу, од послједица смрзавања, 1942), Марица Дабић (1874, умрла од усташких злостављања, 1942), Милан Дабић (1942, умро од послједица бомбардовања, 1943), Милош Дмитровић (1872, умро од рана задобијених у усташком затвору, 1943), Лазо Гојсавић (1887, умро од посљедица рата, 1945), Сока Кордић (?, умрла од посљедица ратних страдања, 1942), Перо Маљковић (Душанов, 1933, погинуо од заостале непријатељске бомбе, послије рата, ?), Перо Маљковић (Милошев, 1932, погинуо од заостале непријатељске бомбе, послије рата, ?); од тифуса су умрли: Драган Дабић (рођен 1941, умро 1943), Драгиња Дабић (Ђурина, 1905, 1943), Драгиња Дабић (?, ?, 1943), Јанко Дабић (1888, 1943), Јован Дабић Мачак (1883, 1943), Миља Дабић (1882, 1943), Миљка Дабић (1907, 1943), Мира Дабић (1942, 1943), Славка Дабић (1904, 1943), Филип Дабић (1888, 1943), Ана Жижак (1885, 1944), Драгица Жижак (1880, 1944), Јулика Жижак (1873, 1943), Михајло Жижак (1885, 1944), Даница Кордић (1917, 1944), Јелица Кордић (1874, 1943), Јоцо Кордић (1887, 1944), Ката Кордић (1875, 1943), Мара Кордић (1882, 1944), Милорад Кордић (1941, 1943), Миљка Кордић (1927, 1943), Мојица Кордић (1877, 1943), Никола Кордић (1895, 1943), Павао Кордић (1872, 1944), Стана Кордић (1888, 1943), Јоцо Миросављевић (1904, 1945), Матија Миросављевић (1891, 1944), Павао Миросављевић (1870, 1944), Мара Плављанић (1870, 1944), Мићо Радешић (1935, 1943), Глиго Трнинић (1881, 1944), Даница Трнинић (1941, 1943), Ђуро Трнинић (1910, 1943), Марица Трнинић (1913, 1943), Мика Трнинић (1939, 1943), Симо Трнинић (1889, 1943) и Ана Шестић (1922, 1943).

У њемачке логоре и у заробљеништво у Нјемачку одведено је 19 мушкараца из села: Бошко Дабић (рођен 1902, умро од послједица мучења у заробљеништву, 1950), Душан Дабић (1903, погинуо приликом бомбардовања логора), Ђуро Дабић Манов (1908), Јанко Дабић (1912), Петар Дабић (1905), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1915, након завршетка рата није се хтио вратити у земљу, умро 1968, ?), Стево Дабић (1907, пуштен 1943. године из заробљеништва, као болестан, умро 1945), Душан Дмитровић (1905), Петар Јасић (1909), Душан Кордић (1911), Ђуро Ђурица Кордић (1908), Јоцо Кордић Шакан (1914), Мирко Кордић (1908), Никола Кордић (Стеванов, 1905), Перо Кордић (Станин, 1913), Стево Кордић (1906), Јован Јоја Трнинић (1913) и Петар Трнинић (1909).

(Из књиге Азбучник села Комоговине Милоша Кордића, СКД Просвјета, Загреб, 2014. Извори: монографија Комоговина 1334 – 1976, Костајница, 1977. и ауторова лична документација)

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу …

Пуста земља Банија.. | Јадовно 1941.

Банији се враћа њен манастир | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: