Dve decenije od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju nismo prebrojali žrtve najvećeg zločina u našoj novijoj istoriji
Propust, objektivni razlozi ili politički motivi? Koji je razlog što i dve decenije od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju nismo prebrojali žrtve najvećeg zločina u našoj novijoj istoriji?
Stradale poimence ne znamo, ali dobro znamo da je za 78 dana bilo 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
Koga su ubili? Znaju samo oni koji su ostali da ih se sećaju i oplakuju. Mi ostali ćutimo, procenjujemo, odlažemo… Tako smo odlagali i ćutali i o Jasenovcu.
Na nezvanične procene o 2.500 stradalih civila i oko 1.000 vojnika i policajaca odgovorila je svojevremeno u svom stilu Nataša Kandić i njen Fond za humanitarno pravo. „Humano“ su ih demantovali svojim prebrojavanjem od samo 758 ljudi!
Za dve decenije trebalo je savladati sve prepreke. Kandićke, fondove, međusobne razmirice pre svega iz poštovanja prema porodicama poginulih. Imena i prezimena žrtava morala su postati deo istorijskih čitanki, a ne da se 20 godina bavimo matematičkim jednačinama u kojima je konačan rezultat – nepoznat.
To ne zaslužuju oni koji su životom platili odbranu otadžbine, a kamoli nedužni, nastradali sticajem okolnosti, jer su se u određenom trenutku našli u vozu, na pijaci, u bolnici…
„Nasušno je potrebno da generacije koje danas stasavaju i koje će tek doći znaju za stradanja svog naroda, i da Jasenovac, najveće srpsko stratište svih vremena, uđe u udžbenike, kako nam se istorija ne bi ponavljala“, poručio je nedavno u intervjuu „Novostima“ akademik Srboljub Živanović.
Da li smo spremni na to ili nam se istorija, ipak, ponavlja?
Autor: JELENA SKENDERIJA
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI