arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

КОМЕНТАР: Стипе Фрушкогорац и погром Албанаца у Србији

Има један кућерак у Срему и у њему – Стјепан Месић. У викендици Александра Попова на Фрушкој гори, чувени мртвозорник СФРЈ учествовао је на конференцији о антифашизму наводећи да се „Јасеновац и Блајбург не смеју изједначавати“.

Милан Бабовић
Милан Бабовић

Сасвим природан став, рекло би се, али је неприродно то што га изриче баш Стипе. Ево једног подсећања како је током говора у Аустралији, почетком деведесетих, баштинио тековине борбе против Трећег рајха:

– Немамо ми Хрвати коме да се извињавамо. За разлику од других ми смо два пута победили. Први пут 10. травња 1941, када су нам силе Осовине признале државу (НДХ), а други пут после рата када смо се са победницима нашли за истим столом.

И ово што нам траже, клекни у Јасеновцу, клекни овдје, клекни тамо; немамо ми зашта да клечимо…

Није ту крај. Чувени антифашиста је 1992. у Новској говорио да су људи послати у Јасеновац „практично спасени“ и да је то био „радни логор“. Тиме је устоличио монструозну тезу о мучилишту као летњиковцу, малтене месту добре забаве, коју заступају Игор Вукић и остали беспризорници.

Поносни растурач Југославије у живописном крајолику изрекао је још једну подједнако опасну оцену. Казао је и да је „баук фашизма захватио Хрватску и Србију“. Какве ли огавне симетрије за чије разбијање заиста не треба трошити слова.

Но, Стјепан сигурно зна да је овде плодно тло за његову бригу, пошто имамо батаљоне НВО карикатура и уцвељених ждерача бурека које нас јуначки бране од фашизма којег нема.

Најбољи пример су несрећнице у црном које су на Дан победе у центру Београда отпевале Интернационалу на албанском „у знак солидарности са Албанцима који трпе погром у Србији“?! Ето толико…

Аутор: МИЛАН БАБОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​