Rezultat tog osipanja je da je oko 1.600 sela potpuno pusto ili s malim brojem žitelja
Ima ona narodna izreka: “Selo hvale, a u gradu žive”. Ali kako vreme odmiče, hvale za seosku “idilu” je sve manje.
Da je situacija daleko od idilične, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku i SANU. U Srbiji ima tačno 4.709 sela u kojima živi i radi sve manje ljudi. Mladi hrle u velike gradove, a ostaju staračka domaćinstva. Rezultat tog osipanja je da je oko 1.600 sela potpuno pusto ili s malim brojem žitelja.
Prognozira se da, ukoliko se sadašnji proces nastavi, za dve decenije će u još 1.200 sela ostati samo spomenici kao svedoci da se tu nekad živelo. Tome treba dodati da u Srbiji postoji 50.000 napuštenih kuća, dok u 145.000 objekata trenutno niko ne živi.
Kako rešiti dva goruća problema u Srbiji: negativnu demografsku sliku i drastičnu selidbu iz sela u grad? Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, najpre konstatuje da se ljudi plaše povratka na selo. On, međutim, smatra da povratak na selo ne znači vraćanje motici, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. Zaključuje da mi danas imamo oko 850.000 hektara obradive zemlje koju niko ne koristi.
Šta još učiniti da godinama ne prisustvujemo poslednjem činu drame zvana: “Život i smrt srpskog sela?” Možda bi odgovorni, za početak, mogli da posete selo Vrmdža. I da ne kaljaju cipele dok špartaju srpskim selima uglavnom u vreme predizborne kampanje.
Vrmdža potvrđuje da ne mora biti sve tako crno kada je budućnost srpskog sela u pitanju. Ona iz godine u godinu ima sve više stanovnika, ima vaj-faj, dobija filmski festival i koristi svaku priliku za razvoj turizma.
Srbiji je potrebno više Vrmdži i sigurni smo da ona nije jedina koja nudi rešenje.
Autor: Ivan Lovrić
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
KOMENTAR: Parking | Jadovno 1941.