arrow up

Подијелите вијест:

КОМЕНТАР: Село

Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља

Иван Ловрић
Иван Ловрић

Има она народна изрека: “Село хвале, а у граду живе”. Али како време одмиче, хвале за сеоску “идилу” је све мање.

Да је ситуација далеко од идиличне, показују најновији подаци Републичког завода за статистику и САНУ. У Србији има тачно 4.709 села у којима живи и ради све мање људи. Млади хрле у велике градове, а остају старачка домаћинства. Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља.

Прогнозира се да, уколико се садашњи процес настави, за две деценије ће у још 1.200 села остати само споменици као сведоци да се ту некад живело. Томе треба додати да у Србији постоји 50.000 напуштених кућа, док у 145.000 објеката тренутно нико не живи.

Како решити два горућа проблема у Србији: негативну демографску слику и драстичну селидбу из села у град? Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ, најпре констатује да се људи плаше повратка на село. Он, међутим, сматра да повратак на село не значи враћање мотици, већ посвећивање модерној пољопривреди која даје озбиљну перспективу. Закључује да ми данас имамо око 850.000 хектара обрадиве земље коју нико не користи.

Шта још учинити да годинама не присуствујемо последњем чину драме звана: “Живот и смрт српског села?” Можда би одговорни, за почетак, могли да посете село Врмџа. И да не каљају ципеле док шпартају српским селима углавном у време предизборне кампање.

Врмџа потврђује да не мора бити све тако црно када је будућност српског села у питању. Она из године у годину има све више становника, има вај-фај, добија филмски фестивал и користи сваку прилику за развој туризма.

Србији је потребно више Врмџи и сигурни смо да она није једина која нуди решење.

Аутор: Иван Ловрић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

КОМЕНТАР: Паркинг | Јадовно 1941.

Коментар: Плоча | Јадовно 1941.

Коментар: Степинац | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​