КОМЕНТАР: Анђео

Све бомбе на свету убијају, само су америчке „лековите“. У Вашингтону их називају анђелима које су послали на Југославију 1999. А, бомбардовање Либије било је „хуманитарна мисија“.

И тако, од завршетка Другог светског рата, за 74 године, САД су војно интервенисале у педесетак земаља света. У сукобима, ратовима, инцидентима, самопроглашени миротворци заправо су само додавали уље на ватру, а страдало је око 20 милиона људи.

Сада је на ред дошла Венецуела. На став Србије да нећемо да се мешамо, стигла је опомена америчког амбасадора Кајла Скота да смо на „погрешној страни историје“. Забринуо се да је народ Венецуеле гладан, не сетивши се америчких санкција због којих је Југославија трпела глад.

Можда би дипломата који је недавно, усред Владе Србије, земље у којој је гост на привременом раду, самоуверено рекао да је Косово независно, могао да одговори на питање на којој су страни историје биле САД када су у секунди сравњени Хирошима и Нагасаки. Или, на чијој је страни историје данас када подржава „независно Косово“, штити терористе ОВК у чијим редовима су били трговци органима убијених Срба у случају „Жута кућа“. Кад стоји уз потомке оних који у Другом светском рату нису изабрали „америчку“ страну.

Ко има право да одређује шта је права страна историје? И да поставља правила да је прави и једини избор онај који бира САД.

По свој прилици, Скот је заборавио дипломатске манире. Његова порука, дипломатски речено, била је неучтива и непримерена. Залутао је у својим изјавама, попут оних НАТО бомби, које су „грешком“ погодиле болницу, воз или мост 1999.

Или, што би рекао Винстон Черчил, само троши време да мири спорове којих не би ни било да он није дипломата.

Аутор: СНЕЖАНА РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ