Комеморација у Грубишном Пољу 27. априла 2013.

У Грубишном пољу ће се у суботу, 27. априла, са почетком у 14 сати одржати комеморациjа за 508 наших предака и рођака коjи су тог дана приjе 72 године одведени од своjих кућа и сви сем неколицине свирепо убиjени у комплексу усташког логора Јадовно-Паг. Биће то, у периоду некон посљедњег рата друга таква манифестациjа у организациjи Српског народног виjећа из Загреба, Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса  логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. из Бањалуке и Завичаjног удружења »Билогора« са сjедиштем у Београду.

Викенд коjи jе у току прилика jе да обавиjестите своjе познанике, приjатеље и рођаке и сами се консултуjете са своjом породицом о могућностима да пођете на оваj, не тако далек пут на коjи се прошле године упутило тек троjе наших сународника. Ниjе тешко разумjети оне коjе ни материjалне ни друге препреке не спречаваjу да неколико пута годишње посjете стари завичаj, а коjи се истовремено не могу одличити да тамо оду на дан када се треба поклонити сjенама наших страдалника. То jе напросто синдром и опште мjесто – потомци убиjених Срба, за разлику од „браће по страдању“ Јевреjа, немаjу развиjену културу сjећања на претке убиjене у Јадовну, Јасеновцу, Шибенику, Малом Грђевцу, Грубишном Пољу, на хиљадама страшних мjеста гдjе се камен отворио и гдjе су земља, ватра и вода могле Србе прогутати. Никада у српскоj историjи до 1941. ниjе било мање неба и више jама.

Искрено, истинито и помало наивно, потпредсjедник Народне скупштине Републике Србиjе Ненад Поповић недавно jе на отварању прве изложбе о систему логора смрти Јадовно 1941. Руском дому у Београду рекао-«Да се о Јадовном причало када jе за то било време, да Европа и свет знаjу о овом поjму, данас не би у Вуковару могли правити демонстрациjе против ћирилице.»

Да се о томе на вриjеме причало не би било ни Откоса, ни Бљеска ни Олуjе… ни Милосрдног анђела 24. марта 1999. Тог марта Џеjмс Шеj, портпарол НАТО-а бестидно изjављуjе: „Србе треба спокоjно бомбардовати, jер ће све брзо заборавити“.

Четири стотине година послиjе Косовског боjа наше пра-пра-баке на Воjноj краjини су дjеци пjевале успаванку

Српска вjера погинути неће Српска слава потавњети неће, Цар се Лазо заборавит неће.

Обилић се прегорети неће, Југ Богдан се спомињати хоће и Косово поље жалостиво док jе сунца и док jе мjесеца.

Што нам се то догодило, зар смо постали бесловjесна стока коjа данас заборавља шта jоj се jуче десило и коjа код здравих очиjу не види да jоj се данас-сутра читав државни врх спрема да стане у ред за упис у Бранковиће?

Ми се jош нисмо искупили за заборав наших мученичких предака. Управо, ни корак више не можемо направити без валоризациjе те жртве. Све док не забележимо све оне маjке коjе су са своjом дjецом као анђели полетjеле у jаме безданке, све док у књиге не упишемо и у камен не уклешемо све оне бачене у огањ, све утопљене и незнатно затрављене, нема нам напред! Дошли смо до зида и све светске али и аждахе, сви монструми и акрепи нам дахћу за вратом жељни наших њива и руда, наших бубрега и срца. Добрица Ерић се jош 1993. у Пркосноj песми“пита

Шта ће овде џихадлиjе Крсташи, фармери коjи Ти черече синове и кћери Мора да су чуле белосветске банде па их ваде да их пресаде у сопствене груди не би ли и они тако били људи.

Међутим, они само раде своj посао и раде га толико дуго да се професори историjе не усуђуjу рећи ученицима колико jе то време, а руку на срце, већина то и не зна.

Географиjа србомржње се ни као поjам не смиjе споменути. Забога, нема мржње у србосjеку, у србомлату, у осиромашеном ураниjуму, има само интереса, завапиће свете краве из невладиних организациjа и тобоже независних медиjа. Меjстрим историjа ће вас увjеравати да смо по баjколикоj Порфирогенитовоj De administrando imperio на Балкан дошли 635. године, а скриваће као змиjа ноге банални податак на коjи указуjу ДНК хаплотипови да смо овдjе своjи на своме већ 25.000 година. Хитлер нам 6. априла 1941. као први циљ бомбардовања уништава мемориjу народа у
Народноj библиотеци Србиjе, да би његови насљедници данас дрско тражили промjену свиjести у Срба. Данас се закоровљене српске њиве у Хрватскоj виде из свемира, али ко зна, можда jе то био само jедан од услова тоj земљи за приjем у Четврти раjх.

Нема нам друге, кад то ни наука ни држава ниjе узела као своj задатак, него да памтимо и о томе учимо своjу дjецу као што су то чинили наши стари, са гуслама или без њих. За то нису потребни компjутери. Негдjе око 1.000 година приjе нове ере у Индиjи jе живио jедан од навећих људских умова, чувени граматичар Панини чиjу нормативну граматику убраjаjу у десетак наjвећих дjела икада написаних. Успоредбе ради, ми ни данас немамо нормативну граматику. Негдjе у то вриjеме су први пута записане и наjстариjе предаjе људске расе, међу коjима и Рг-веда чиjи се садржаj усмено преносио по различитим процjенама 3-5000 година. И нису то биле пjесмице за читанку или молитве од странци – двиjе. Усмено се преносила баснославна ведска библиотека од неколико хиљада томова. Оно што jе повезуjе са Паниниjем у нашем примjеру jе то што се он у jедном тексту жали да jе упркос томе што jе упамћен непогрешиво сваки глас, чак и исправан нагласак, значење многих риjечи с временом заборављено!

Ми смо очита потврда изреке да народ коjи не упамти своjу историjу мора да jе понови. Као што и они коjи не поштуjу жртве у свом народу и не памте их, по некоj логици ствари мораjу и сами постати жтрве. Култура сjећања ниjе дакле само пиjетет према страдалима, већ исто тако и брига за своjе потомке. Нема боље потврде за то од цитата у прилогу коjи су преузети из књиге Зорана Петровића Пироћанца: Избрисати српски вирус.

Завичаjно удружење «Билогора» нажалост не располаже средствима коjима би финансирало одлазак у Грубишно Поље 7. априла (истог дана у 10 часова организуjе се и комеморациjа за Србе поклане у Гудовцу). Све док то не буде рjешено преостаjе нам самоорганизациjа, групни одласци у неколико аутомобила или комбиjа. Све коjи су одлучили да крену на пут, молимо да се jаве због заjедничке организациjе и других информациjа о протоколу, на неку од наведених адреса или телефона.

bastasic.milan@gmail.com 011/2695-605 / 510    064/101-3322

stevo.djukic_ru@yahoo.com 022/472-527, 063/8179-467

bastasic@gmail.com   Душан Басташић, Бањалука

radelicranko@yahoo.com      026/391-179  063/1535-703

dusanjelic49@yahoo.com      021/410-632   063/523-994

Везане виjести:

Видео: Грубишно поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморациjа

Погледаjте фото галериjу: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморациjа побиjеним и изгинулим Србима у другом свjетском рату

Обраћање Анете Лалић из СНВ-а у Грубишном Пољу 28. септембра 2012.

Обраћање предсjедника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

Obilježavanje godišnjica