Обраћање Анете Лалић из СНВ-а у Грубишном Пољу 28. септембра 2012.

Поштовани преживjели и потомци овдjе убиjених и одавде на силу одведених пут логора смрти Госпић-Јадовно-Паг…

Поштовани чланови и чланице удружења Билогора и удружења Јадовно…

Поштовани доградоначелниче Грубишног поља, поштовани предсjедниче Удружења антифашиста,

драги приjатељи, све вас скупа поздрављам у име Српског народног виjећа.

На данашњи дан, након 70 година, сjећамо се страдања. Након 70 година не заборављамо на оне чиjи су животи прекинути незамисливо насилно на пољима и њивама, у родним кућама и двориштима…И то само зато што су припадали српском народу и православноj вjери.  Њихова доб, њихов спол и њихова невиност ниjе била важна. Били су ван закона Независне државе Хрватске. Гоњени, уништавани, доведени до руба очаjа и патње, умирали су и гледали своjе ближње како умиру.

Тиме jе данас, у наше вриjеме, страшниjа тишина и одсуство знакова коjи говоре и упућуjу на њихову страшну патњу. Тиме jе страшниjа чињеница да ми jош увиjек немамо дозволу да на ово мjесто вратимо обновљену спомен-плочу коjа jе ту стаjала све до несретних 90-тих година jош несретниjег XX века.

Одсуство знакова, обиљежjа на овом, али и на многим другим мjестима, jе истовремено и одсуство свиjести и савjести. Култура сjећања ниjе искључиво отклон од заборава и чување успомене на настрадале. Култура сjећања мора бити осмишљена и пажљиво провођена, jер jе то заиста jедини прави пут спречавања да се зло понови и будућим нараштаjима.

Стога памћење српске заjеднице не смиjе истовремено бити заборав већинског народа. Мjеста страдања мораjу постати мjеста сjећања, али и мjеста савjести свиjу нас – и потомака и поштовалаца и политичких представника и суграђана без обзира на етничке, конфесионалне или неке друге разлике. Наше сjећање jе наше људско право, али и наша обавеза.

У име СНВ-а увjеравам вас да наши напори да се врати и ово, али и многа друга обиљежjа, неће престати. Оправдано вjеруjемо да ћемо имати подршку свих вас и рачунамо на синергиjу и добру вољу. Искрено се надам да ће на 72. годишњицу хапшења и одвођења  Срба из Грубишног поља у госпићки, jадовнички и пашки неповрат, у априлу 2013. године , случаjни пролазник и путник намjерник моћи прочитати на згради некадашњег жељезничког колодвора:

“Са ове жељезничке станице одведено jе 22. травња 1941. год. у интернациjу 505 људи са подручjа опћине Грубишно поље у логор Даница-Копривница од коjих jе 486 на звjерски начин убиjено од усташа и бачено у понор Јадовно у Лици.

У знак вjечитог сjећања на невине жртве фашистичког терора, ову спомен-плочу подиже Организациjа жена и Савез бораца опћине Грубишно Поље.

4. VII. 1959. ”

Нека им jе вjечна слава и хвала им.

Везане виjести:

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Погледаjте фото галериjу: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморациjа побиjеним и изгинулим Србима у другом свjетском рату

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ – ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 – Јован Мирковић

Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

Obilježavanje godišnjica