Kolindin izvoz fašizma u Srbiju

Hrvatska predsednica se od kritika zbog puta u SAD branila napadom na Beograd, tvrdeći da ustaštva nema u njenoj zemlji već u Srbiji

Ako je suditi po činjenici da su za nepune dve nedelje nove godine Beograd i Zagreb već dva puta ušli u sukob, ova godina kao da obećava samo seriju novih potresa, provokacija i zapaljive retorike između dve komšijske zemlje. U sličnim tonovima završena je i prošla godina. Kao odgovor na konstataciju Kolinde Grabar Kitarović koja je, aludirajući na poslanike Srpske radikalne stranke u parlamentu Srbije, ustvrdila da ustaštva i fašizma nema u njenoj državi već u Srbiji, Ivica Dačić je juče ocenio da je ona još jednom grubo napala Srbiju, odnosno da je izrekla „očiglednu laž”. Otpisujući hrvatskoj predsednici, srpski ministar spoljnih poslova je zapitao „šta je nego ustaštvo i fašizam kada se u najvećem stratištu Srba, Jevreja i Roma – Jasenovcu – podiže tabla sa ustaškim pozdravom ’Za dom spremni’”?

On je ukazao na činjenicu da su ulice u hrvatskim gradovima ponele ime ministra u NDH-a Mile Budaka, poznatog po doktrini da srpsko pitanje treba rešiti tako da trećinu pobiju, trećinu pokatoliče i trećinu proteraju. Podsetio je i na proces rehabilitacije Alojzija Stepinca, podizanje spomenika ustaškom teroristi Miri Barešiću koji je ubio ambasadora Rolovića. „Hrvatska predsednica govori o Šešelju, a u svemu ovome direktno učestvuje vlast u Hrvatskoj”, napisao je Dačić u saopštenju poslatom medijima.

Svega toga, kako je kazao, nema ni u jednoj zemlji Evropske unije i nezamislivo je da se u Nemačkoj ili Austriji igde čuje ili vidi nacistički pozdrav, ili da neko u Nemačkoj da Geringu ili Himleru ulicu. „I kako onda u Hrvatskoj nema ustaštva i fašizma?” upitao je Dačić.

Hrvatska predsednica se, napisao je Dačić, pita od koga se Srbija brani pa nabavlja avione, ali se, dodaje, ne pita koga to Hrvatska hoće da napadne pa nabavlja lansirne rampe. Dačić je istakao da se u jednom slaže sa predsednicom Hrvatske – da se treba okrenuti budućnosti i dijalogom i hladnom glavom rešavati pitanja iz prošlosti i tražiti zajedničke interese. „Srbija je na to spremna, ali nije spremna da trpi uvrede i poniženja”, zaključio je Dačić.

Reagujući na optužbe hrvatske predsednice da je njegova partija fašistička, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj kaže za „Politiku” da je činjenica da je „celi Hrvatski sabor  ustaški i da jedino takav i može biti”.

„Tvorci nove hrvatske države su ustaše, Franjo Tuđman, komunistički general, pred kraj života prešao je u ustaški tabor i kao takav u hrvatski ustav 1990. godine ubacio da je NDH bila izraz volje hrvatskog naroda. To je valjda dovoljan dokaz. Pod Tuđmanom ustaška ideologija dobija novi procvat zasnovan na antisrpskoj mržnji i zato su sve hrvatske vlade ustaške”, kaže Šešelj, koji u očekivanju predsedničkih izbora zna da takva retorika samo može da mu učvrsti rejting na krajnjoj desnici srpske političke scene.

Kada je reč o srpskom parlamentu, on ističe da se još nijedna partija nije manifestovala kao fašistička, a pogotovo, kako kaže, to ne može biti SRS jer je reč o stranci koja se zalaže za parlamentarnu demokratiju, građanske slobode i prava.

Samo nedelju dana ranije pre ovog istupa hrvatske predsednice, koja se ranije izvinjavala i što je deci podelila čokoladice proizvedene u Srbiji, jedan drugi događaj, proslava Božića koju je organizovalo Srpsko nacionalno veće izazvala je nove tenzije između Beograda i Zagreba. Vučićev izaslanik  Vladimira Božovića je, obraćajući se gostima među kojima je bio i premijer Andrej Plenković, na skupu upriličenom na Badnji dan poželeo Srbima u Hrvatskoj „ostvarivanje svih prava kao što ih Srbija garantuje Hrvatima” i poručio da će ih Srbija „u svim problemima i iskušenjima, kada god budu ugroženi, braniti svim raspoloživim sredstvima”.

Odmah se oglasilo tamošnje ministarstvo spoljnih poslova čiji je prvi čovek Davor Ivo Štir prisustvovao prijemu ocenivši da je „Božović, izaslanik predsednika Vlade Republike Srbije, koristio iste teze kao i Slobodan Milošević, posebno kad je govorio o navodnoj ugroženosti Srba u Hrvatskoj i nameri Srbije da ih ’brani svim raspoloživim sredstvima’”. Kako je rečeno, „takav diskurs je vredan svake osude, što je ministar spoljnih i evropskih poslova učinio i lično preneo Božoviću na prijemu u Novinarskom domu”.
Kolinda Grabar Kitarović se u svoj izjavi osvrnula i na ovaj događaj uz opasku da nikada ne bi išla na božićni prijem jer se on pretvorio u politički miting.

Reagujući na ovu kvalifikaciju, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac je rekao da bi voleo da predsednica Hrvatske razume smisao božićnih prijema Srba u Hrvatskoj, jer to nisu politički mitinzi. Kako je kazao za N1, ne zna „iz koje pameti je naša predsednica okarakterisala to kao politički miting, što on nije”.

On je rekao i da se na prijemu povodom Božića okupljaju ljudi najrazličitijih političkih uverenja, oni koji jesu i nisu vernici, koji su Srbi i nisu Srbi, i da se odatle šalju poruke relevantne za politički život u Hrvatskoj i za odnose u regiji.

„Srbi su najlakša meta kad god neko ima neku vrstu problema, onda se naravno okrene protiv Srba i svoje domoljublje i privrženost državi i dužnostima potvrđuje na taj način. Nadam se da to nije slučaj s predsednicom”, istakao je Pupovac.

On je, međutim, dodao i da retorika o ugroženosti nije dobra te da „što se nas Srba u Hrvatskoj tiče, očekujemo da se Srbija i Hrvatska preko nas ne sukobljavaju”. Pupovac kaže i se radi sve da u trenutnim sukobima Hrvatske i Srbije Srbi u Hrvatskoj ne budu veće žrtve nego što objektivno jesu ili su bili. Njega je, kaže, posebno zabrinula izjava hrvatske predsednice da mir u regiji nije večan.

Izjava Grabar Kitarović donekle je iznenadila i tamošnju javnost jer nije bilo neposrednog povoda za optužbe za fašizam na račun Srbije. U Zagrebu se očekivalo da ona pre svega odgovori na prozivke zašto je tokom praznika putovala u SAD. Umesto toga, usledile su teške kvalifikacije na račun Beograda.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović razloge za njen istup vidi pre svega u pritiscima kojima je izložena u tamošnjoj javnosti.

„Ponavlja se model koji je već u dužem periodu u Hrvatskoj prisutan. Predsednica Grabar Kitarović je ušla u unutrašnjopolitički problem. Doživela je čitav niz napada vezanih za nejasan odlazak u SAD kao i neke druge stvari. U tom trenutku imala je potrebu da traži spoljne neprijatelje. I to je taj konstantni model koji se u Hrvatskoj ponavlja. Dakle, politička nestabilnost u Hrvatskoj indukuje tu vrstu ostrašćenog govora protiv Srbije, odmah se vraća na reviziju istorije”, ocenjuje Joksimovićeva i dodaje da je ono što smo videli kroz poglavlje 26 model koji će nas pratiti u dužem periodu te da će Berlin, Brisel i Vašington morati da intervenišu.

Analitičar iz Hrvatske Denis Kuljiš tvrdi da u njegovoj zemlji ima fašizma, ali ne više nego u bilo kojoj drugoj zemlji Zapada, a da ga ima manje nego, recimo, u Austriji.

„Fašisti su marginalne grupe, niko se ovde ne usuđuje da fašizam propagira otvoreno. Postoje nacionalisti, oni su široko rasprostranjeni. Nacionalističke politike su i te kako važna komponenta politike stranaka, ali su na pretprošlim izborima najgore nacionalističke izjave stizale iz SDP-a i od Zorana Milanovića”, kaže Kuljiš.

Na pitanje kako se može okarakterisati oklevanje vlade da skine ustašku tablu iz Jasenovca, on kaže da su rekli da će je skinuti.

„Ne možemo reći da je u zemlji fašizam jer nisu dovoljno brzo skinuli tablu. Trebali su i skinuće je i u saboru su zaključili da je terba skinuti”, objašnjava Kuljiš.

Na pitanje šta je u pozadini optužbi na račun Srbije za fašizam, on kaže da hrvatski političari koji se dodvoravaju narodu kažu da su radikali fašisti, a u Srbiji kažu da su hrvatski nacionalisti fašisti, „a i jedni i drugi bi se morali više držati tog pojma fašizma”. On, međutim, za razliku od Pupovca, ne vidi nikakvu ratnu opasnost i potencijalni sukob između Hrvatske i Srbije.

Autor: Jelena Cerovina

Vezane vijesti:

Dačić: Šta je za „Za dom spremni“ u Jasenovcu, ako nije ustaštvo?!

„U HR nema fašizma, dok u Srbiji… RS spustiti na zemlju“