fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Колаборационистичка штампа: Манипулације информацијама (5)

Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, редакција „Обнове” заправо је сарађивала с окупатором

Александар Стојановић
Александар Стојановић

Александар Стојановић

Значајно место у садржају „Новог времена” имала је спортска рубрика, која је често објављивана на засебној страници и са раскошним илустрацијама. Овај лист редовно је објављивао редослед програма на радију, као и најаве културних и друштвених дешавања у Београду и унутрашњости. У највећем броју издања постојали су и мали огласи, као и „личне и породичне вести” – информације о веридбама, венчањима, сахранама, прославама крсних слава и слично – те читуље и помени. Неретко су објављивани и додатни културнообразовни садржаји, попут лекција немачког језика или популарних романа у наставцима.

Анализом садржаја текстова објављених у „Новом времену” током окупације стиче се утисак да су објективност и квалитет информисања временом опадали, те да се лист од релативно поузданог изворишта сервисних информација – објективност у извештавању о стању на фронтовима није ни била могућа услед окупаторске цензуре – постепено претварао у оруђе идеолошке пропаганде окупатора и његових српских сарадника. Ово посебно важи за период од половине марта 1943. године до октобра 1944. године, у којем је главни и одговорни уредник листа био Станислав Краков. Број антикомунистичких текстова експоненцијално је растао са сваким поразом осовинске војне силе, а улаган је и велики напор да се у што негативнијем светлу при­ кажу Народноослободилачка борба и ратни ангажман КПЈ.Други најзначајнији колаборационистички лист у окупираној Србији био је „Обнова”, покренут почетком јула 1941. године. Замишљена као вечерњи лист, „Обнова” је објављивана сваког дана у 16.30 часова, због чега је њено примарно тржиште био Београд са околином. Издавач и власник листа било је „Српско издавачко предузеће” а. д. Редакција се првобитно налазила у Поенкареовој улици бр. 31 (данашња Македонска улица), а потом је премештена у зграду у Дечанској бр. 31, у којој се налазила и редакција „Новог времена”. Лист је штампан у штампарији Београд. Обим и формат су варирали и опадали с протоком времена: првобитни формат 44х30 цм смањен је на 37х27 цм, док је обим са првобитних 8–12 страница, временом спао на свега четири странице у последњим месецима пред ослобођење. Први уредник „Обнове” био је Милан Јовановић Стоимировић, предратни шеф пропаганде др Милана Стојадиновића и уредник више гласила ЈРЗ. Значајна задужења у првој редакцији листа имали су Миодраг Михајловић Светковски (политичка рубрика), Ратко Живадиновић, (наследио политичку рубрику од преминулог Светковског 2. септембра 1941. године), др Никола Маринковић (теме из културе и друштва) и Мића Димитријевић (садржаји везани за дешавања у Београду).

На место главног и одговорног уредника „Обнове” постављен је 27. октобра 1941. године (од 98. броја) Станислав Краков, који се на челу ли­ ста

„обнова”, дневни информативно-идеолошки лист  Фото из књиге „Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944”
„обнова”, дневни информативно-
идеолошки лист Фото из књиге
„Колаборационистичка
штампа у Србији 1941–1944”

задржао до преузимања „Новог времена” у марту 1943. године. После преласка Кракова у „Ново време”, уредник „Обнове” постаје Ратко Живадиновић, који је на тој функцији остао све до престанка излажења листа, почетком октобра 1944. године.

По свом карактеру и садржају „Обнова” се умногоме разликовала од „Новог времена”. Иако је, попут најтиражнијег колаборационистичког листа, преносила немачке агенцијске вести и поруке српском народу, као и различите сервисне информације, у садржају и уређивачком приступу „Обнове” од првог броја постојала је јасна идеолошка компонента. У једном од првих објављених текстова, под насловом „Српска штампа”, и само уредништво истакло је како не жели да „Обнова” буде чисто информативни лист „који излази да згрће паре” и „дражи своје читаоце сензацијама”, већ да служи и идеолошким расправама, како би „помирила идеолошко и информативно”. Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, али и политичка и идеолошка тумачења, редакција „Обнове” заправо је најтешње сарађивала са окупатором и колаборационистичком владом на послу „уподобљавања” окупиране Србије мерилима и циљевима Хитлерове „Нове Европе”. Знатно више него „Ново време”, служила је као средство идеолошке индоктринације становништва и манипулације информацијама.

У  „Обнови”  су  редовно  објављивани детаљни извештаји о раду различитих органа колаборационистичке управе, преношени говори Милана Недића и његових министара, штампани политички текстови у којима је нападана Краљевина Југославија, њена спољна политика и култура. Екстензивним извештавањем о различитим народним скуповима у унутрашњости и радном ангажману српских сељака и радника на обнови земље, стварана је лажна слика о тобожњој земљи која се диже из пепела и у којој постоји јединство колаборационистичке управе и становништва.

(наставиће се)

Извор: ПОЛИТИКА, понедељак 20 јун 2016., стр. 28

 

Везане вијести:

Колаборационистичка штампа: Убити све голубове писмоноше (1)

Колаборационистичка штампа: Списак режимских новинара (2)

Колаборационистичка штампа: Априлска шала против лажног писања (3)

Колаборационистичка штампа: Преношење порука окупатора (4)

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: