arrow up

Подијелите вијест:

Којић: Хрватска не жели да процесуира Крстичевића

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да је очигледно да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ ни у предмету против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића.

Милорад Којић Фото: СРНА
Милорад Којић Фото: СРНА

Којић је оцијенио да у прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске из 2. јуна 2015. године, када су забранили приступ својим архивима, а било је изјава појединих пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена.

“То је кривично дјело и Хрватско тужилаштво би требало предузети одређене радње и мјере да се испита да ли се заиста то десило”, изјавио је Којић новинарима у Бањалуци.

Он је рекао да се Хрватска, иако је чланица ЕУ, не жели суочити са тамном страном своје прошлости и признати да су њени држављани чинили ратне злочине, те да морају бити процесуирани.

Којић је потврдио да се да се у Тужилаштву БиХ налази предмет против хрватског министра одбране Дамира Крстичевић који је, како данас пишу хрватски медији, са још неколико особа осумњичен за масакр над 32 српска цивила код Јајца 1995. године, међу којима су били жене и дјеца.

Он истиче да је, с обзиром на протекли временски период од момента подношења извјештаја против Крстичевића и других о почињеном кривичном дјелу, очигледно да Тужилаштво није предузимало никакве радње у вези са тим.

Којић каже да је између Тужилаштва БиХ и Државног тужилаштва Хрватске још 2013. године потписан протокол и о размјени документације о одређеним предметима ратних злочина, па и када је ријеч о лицима недоступним органима гоњења због држављанства.

“Постоји сет закона о међународној правној помоћи који регулише питање уступања кривичног гоњења који се могао примијенити у смислу да Тужилаштво БиХ може подићи оптужницу иако је лице недоступно органима гоњења БиХ, односно да уступи предмет Хрватској на процесуирање”, рекао је Којић.

Осим Крстичевића, који је осумњичен као командант Четврте гардијске бригаде Војске Хрватске из Сплита, осумњичени су Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић и други.

Крстичевић негира ове наводе и тврди да се у вријеме злочина није налазио са војском у околини Јајца.

Извор: Срна

 

Везане вијести:

Национал: Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце

Еуроблиц: Хрвати спалили доказе о злочинима министра Крстичевића

Ухапсити и осудити Крстичевића

Покренути поступак против Хрватске за злочине у Мркоњић Граду

Овчара и Мркоњић Град илуструју како правда има различита …

117 дана терора | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​