Ко подгрева обнављање усташтва у Хрватској

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли би се у Немачкој толерисало узвикивање пароле „Зиг хајл” током утакмице Немачке и Израела, питање је које је понукан национално узаврелом ситуацијом у Хрватској поставио Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал”.

То питање уједно осликава целокупну ситуацију у Хрватској, за коју представници Јевреја тврде да је обнављање усташтва – због чега су се и одлучили на бојкот комеморације у Јасеновцу. Зуроф је мислио на утакмицу Хрватска–Израел у Осијеку, чију је атмосферу описивао и Огњен Краус, јеврејски представник у Хрватској, рекавши да је „све личило на Немачку 1933. и НДХ 1941”.

Сама утакмица је, по свему што се данима чује, само врх леденог брега. Тако хрватски министар културе Златко Хасанбеговић за хрватски портал „Либела” покушава објаснити свој текст написан 1996. у ком је усташе назвао „херојима, мученицима и шехидима”, рекавши „да није било ове медијске стрке за моје текстове нико не би ни знао”, па даље саветује да текст треба прочитати у целини. У покушају да умањи значај оног што је раније писао, прави паралелу и каже да су његови некадашњи текстови мање утицајни од Томићевих данас, мислећи на новинара и публицисту Анту Томића који је услед такве атмосфере пре неколико дана нападнут у Сплиту, а који је у „Нину” недавно сликовито писао о Хасанбеговићу.

„У сандучић електронске поште свакодневно ми долази најмање једна петиција некакве организације или писмо неког колеге огорченог историјским ревизионистом члана Почасног блајбуршког вода, ког нескривено узбуђује НДХ. Након Туђмановог дељења Босне, клања у Ахмићима и хрватских концлогора за Бошњаке, чисто се сажалим над усташким клауном који се труди свидети онима који га презиру и иза леђа потихо зову балијом”, писао је Томић.

Ипак, Хасанбеговић наставља по старом. „Партизани су у Јасеновцу убили више људи него усташе”, наслов је текста у јучерашњем издању „Јутарњег листа”, са премијере документарног филма Јакова Седлара „Јасеновац – истина”, одржане у понедељак, којој је присуствовао и Хасанбеговић. Аутор у филму говори о догађајима у усташком логору Јасеновац, али и о томе како је тај логор служио као стратиште за све противнике Титовог режима, те износи тезу да су комунисти у Јасеновцу убили више људи него што је то учинио Павелићев режим. У филму се наглашава позитивна улога кардинала Алојзија Степинца у Другом светском рату. „Овакви филмови су корисни јер говоре о бројним табу темама”, отворио се након пројекције Хасанбеговић.

Прашина коју својим иступима подиже хрватски министар културе само је мали делић оног на шта су се пре неколико дана пожалили у Координацији јеврејских општина у Хрватској, где скрећу пажњу на опште трендове пораста национализма у Хрватској, а месецима указују на, између осталог, шетње црнокошуљаша, скандирање „За дом спремни”, посебно бринући због нереаговања власти. Иако Бански двори у саопштењу тврде да се „влада јасно и недвосмислено оградила од говора мржње, вређања и несношљивости” и наводе да „истицање симбола и слогана тоталитаристичких режима јесте неприхватљива појава” па позивају грађане да „својим примером не нарушавају углед Хрватске”, многи верују да је реч само о паравану, а међу њима је и сам Ефраим Зуроф, који о држању хрватских власти каже: „Хрватски премијер Тихомир Орешковић и министар Предраг Шустар остали су да седе на стадиону након таквих повика. То није ништа више до очит знак толеранције. Једина реакција је саопштење. Фашистички слогани се у Хрватској сматрају великим исказивањем патриотизма”, примећује Зуроф.

Своје виђење изнео је и хрватски публициста Славко Голдштајн, који у знак солидарности са Јеврејима неће отићи у Јасеновац, наводећи да се у суштини слаже са образложењем представника Јевреја, али да би га он другачије написао. Иако верује да на сцени није ревитализација усташтва, већ „рецидиви усташке идеологије”, он је о јасеновачком страдању говорио и за хрватски „Телеграм” поводом своје књиге „Јасеновац, трагика, митоманија, истина”, појаснивши како је она полемички одговор на књигу „Јасеновачки логори – истраживања”, у издању Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац. „То Друштво заступа тезу да је усташки логор Јасеновац за време НДХ био уредан радни и кажњенички логор, а не логор масовног убијања, да је логор смрти на истом месту тек постао по завршетку Другог светског рата под партизанско-комунистичком влашћу и да је од 1948. до 1951. био логор за присталице Информбироа. Ни једно, ни друго, ни треће није истина”, рекао је Голдштајн.

Међутим, на констатацију да је порив аутора да минимизирају жртве Јасеновца можда узрокован тиме што се с бројем жртава раније претеривало, Голдштајн цени да је истина о бројевима приближно установљена пре готово 30 година и уверава како у Јасеновцу није могло бити убијено 600.000 или 700.000, већ максимално сто хиљада људи. Признаје да је први који је јавно оспорио тај број био Фрањо Туђман, али да је почео претеривати наниже и да је изашао с бројем 30.000 до 40.000. И он примећује да је невероватно да поздрав „За дом спремни” на утакмици слушају председница државе и председник владе, па и даље седе у ложи и аплаудирају.

Благонаклоност хрватске власти према обнови усташтва примећује и Јурај Хржењак, почасни председник Антифашистичке лиге Хрватске, који каже да антифашистичке темеље угрожавају не само појединци и поједине организације које имају тенденцију ка обнови фашизма него и државни врх и државне власти. „Том пузајућем фашизму се може и мора супротставити сваки грађанин”, рекао је Хржењак пре неколико дана на годишњој скупштини Лиге у Загребу.

За разлику од Голдштајна, у Републици Српској се позивају на податке Међународне комисије за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора, али и друге изворе, према којима је у логору Јасеновац страдало 700.000 људи, од чега 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора. До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце. „Стално се бавимо бројевима, да ли је било 600.000 или 700.000, или 100.000, како тврде Хрвати – што наравно није тачно. Свет о том страдању не зна ништа, што је српска кривица. Кад сам био код председника центра Јад Вашем и почео разговор о бројевима, рекао је да престанем. Рекао је – овде пише 700.000 и то је број страдалих који признајемо. Али имамо ми важнију дужност од убеђивања о броју страдалих – да укажемо шта се десило”, рекао је раније Арије Ливне, председник Јеврејског културног центра у Бањалуци.

Представници хрватских Јевреја осим на обнову усташтва жале се и на лошу сарадњу са Спомен-подручјем Јасеновац (ЈУСП) и изражавају неслагање с политиком нечињења у односу на измене поставке музеја, одлагање именовања Савета ЈУСП Јасеновац, која „не приказује пуну истину о холокаусту и страхотама НДХ и ублажава истину о усташком режиму”. „У таквом окружењу јасеновачка комеморација је само прилика за задовољење форме у којој ће они исти који толеришу усташку идеологију заузети позорницу да би изразили своје атнифашистичке ставове и одали пијетет жртвама”, наводе у Координацији јеврејских општина.

Аутор: Младен Кременовић

Извор: ПОЛИТИКА