Ko nam piše istoriju? (VIDEO)

Koliko nam je prošlost bitna? Koliko je za jedan narod, konkretno srpski narod, bitno da pamti, neguje, izučava i podučava o svojoj prošlosti i istoriji?

Izvor: Srpska Ramonda ; Autor: Marija Vukićević ; 21. aprila 2020.

NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.

Koliko je bitno da se ne zaboravljaju sva stradanja, svi zločini, svi bolni jauci nevinih žrtava na umoru, plač nezaštićene dece pod krvavom rukom njihovih dželata? Koliko je bitno da glasno i jasno, bez ustezanja ukažemo na to ko su bili mučitelji, zlostavljači, ubice, silovatelji srpskog življa kroz istoriju?

Treba li da zaboravimo i oprostimo? Ili samo zaboravimo? Ili samo oprostimo?

Pritisak i dalje traje

Svedoci smo jedne „struje“ u srpskom društvu koja zastupa stanovište da se ne treba osvrtati na prošlost, da treba krenuti dalje u budućnost i zaboraviti šta su nam „bratski“ narodi radili (a to znači zaboraviti na zastrašivanja, masovna ubistva, proganjanja, etničko čišćenje, genocid). Jer, smatraju oni, šta je bilo – bilo je, treba biti „politički korektan“ i pružiti ruku pomirenja „braći“ Hrvatima i Muslimanima (iliti Bošnjacima, koji su smislili nov naziv za svoju izmišljenu naciju). Na žalost Srpskog naroda, takva „struja“ u društvu je sve glasnija i agresivnija. Takvo zaboravljanje i skrivanje svoje prošlosti, ide u prilog i stranim zapadnim silama (biću slobodna da ih nazovem modernim, tihim okupatorima).

Nameće se pitanje – Zašto?

Vrlo jednostavno: narod koji se odriče svoje prošlosti, odriče se budućnosti. Ako jedan narod izgubi identitet, ili mu ga otmu, onda mu neće biti bitno ni šta će se sa njim desiti u budućnosti. To dalje implicira da se takvim narodom lako manipuliše. Najpre je to samo manipulacija, a zatim se vremenom uvodi i okupacija, ili je već uvedena?

Krajnji rezultat je apsolutna podčinjenost okupatorima. Naravno, to je dugotrajan proces i ništa se „preko noći“ ne može učiniti, pa se iz tog razloga decenijama unazad svest naroda prilagođava, menja, obrađuje kako bi prihvatio da treba da se odrekne, pa čak i zaboravi svoju slavnu ali i mučeničku istoriju i prošlost. A koji je najsigurnije sredstvo za postizanje ovog cilja? Uticanjem na najmlađe naraštaje, potomke koji tek treba da grade budućnost ove zemlje.

Obrazovanje mladih

Ko je najviše zadužen za obrazovanje i učenje mladih? Škola, logično zar ne? Dakle, šta nam deca uče u školi, iz kojih udžbenika tj. izvora i ko im predaje? Dolazimo do konkretnog primera kako se utiče na svest najmlađih.

Usled vanrednog stanja, nastava se izvodi „na daljinu“, preko TV-a. Tako smo imali priliku da svedočimo sramnom predavanju lekcije za 8. razred osnovne škole iz Istorije koja obrađuje II svetski rat u Jugoslaviji.

Iako je podnaslov lekcije „Genocid nad Srbima u NDH“, koji se vidi i na video-bimu prikazanom u toku predavanja, predavač – nastavnica ni jednog trenutka ne pominje a kamoli objašnjava da se u NDH sprovodio genocid nad Srbima.

POGLEDAJTE VIDEO:

Ovo je samo jedan mali primer kako se srpska deca u školama pogrešno uče, kako se zanemaruje srpska istorija, prekraja, umanjuje značaj srpskog naroda kroz istoriju. Primera je bezbroj u udžbenicima, a svako ko uloži iole truda može ih naći.

Imajući u vidu da su izdavači školskih udžbenika (Klet, Novi Logos) iz grupacije izdavačkih kuća iz Hrvatske i Nemačke, zar treba da nas čudi zašto deca u školama uče prekrojenu istoriju, gde se svaki trag srpskog stradanja vešto skriva i anulira.

A šta su prave istorijske činjenice u vezi broja žrtava u II svetskom ratu, za vreme postojanja NDH?

Istina je da su Ustaše ubile preko 1.000.000 Srba! I ne, zaista nije preterivanje kada pričamo o brojci od preko 1.000.000 jer se na karti Jugoslavije koju je 1943. godine u Vašingtonu uradio jedan Hrvat, ubeleženo da je u periodu od 1941. do 1943. ubijeno 600.000 Srba!

Da podsetimo da je logor Jasenovac napušten tek 1945. godine, dakle 2 godine nakon izrade karte. Uzroci mržnje Hrvata prema Srbima je već posebna tema koja zahteva posebnu i opširniju analizu. Ukratko, hrvatski odgoj je takav da im se mržnja prema Srbima ugrađuje od malih nogu. Taj osećaj mržnje oni skrivaju duboko u dušama, sve dok ne dobiju priliku da tu mržnju ispolje. Očigledan primer su Jasenovac i ratovi 90-tih kada su Srbi ubijani na najsvirepije moguće načine samo zato što su Srbi pravoslavci.

Zašto je bitno da ne zaboravimo sva stradanja Srba kroz istoriju, pogotovo ova učinjena od „bratskih“ naroda – komšija? Da bi nas opominjalo da zlo nikada ne spava i da se nekad nalazi u liku komšije koji sa nama deli parče hleba. Jer, upravo to se desilo Srbima u NDH – mučili su ih, sakatili, silovali i ubijali dojučerašnje komšije Ustaše!

Zaborav

Zaboravivši Jasenovac i ostale logore i oprostivši svojim dželatima, dozvolili smo u ratovima 90-tih da zlo ponovo pokaže svoje lice, dozvolili smo nove pogrome, etnička čišćenja, masovna ubistva, genocid. Zaboravljajući i opraštajući genocid počinjen u Jasenovcu, dozvolili smo svojim ubicama da dovrše ono što su započeli u II svetsko ratu.

Citiraću deo iz knjige „Zločin bez kazne“ autora Žarka Krstanovića:

„Srpski političari pristali su da Josip Broz 1961. godine zabetonira jame bezdanke u koje su hrvatski nacisti od 1941. do 1945. godine survavali naše djedove, očeve, majke, srpsku nejač – našu budućnost…..U ime lažnog bratstva i jedinstva, svom narodu su nametnuli istorijsku amneziju. Sada to isto u ime etnički čiste katoličke Države Hrvatske i unitarističke BiH zatrijevaju novi „izmiritelji“ . Nije li zbog ćutanja ovo stradanje teška Božja kazna?“

I na kraju, imajući u vidu svu težinu, svu veličinu stradanja srpskog naroda pogotovo od „bratskog“ naroda Hrvata, da li mislite da nam prošlost nije bitna i da treba da zaboravimo?

Zaboravljajući prošlost, zaboravićemo ko smo i ponovo i iznova dozvoliti da usled kolektivne, nametnute amnezije, budemo žrtve iznenađeni (ponovo, po ko zna koji put!) što su nam dželati dojučerašnje komšije.

Narode srpski,pamti svoju istoriju i prošlost! Pamti da si stradalni narod koji je ponosit, hrabar, dostojanstven i neponizan!

Pročitajte i ovo:

Dušan J. Bastašić: Šta učenici u Srbiji (ne)uče o stradanju Srba u Drugom svjetskom ratu (By Srpska Ramonda on 23. aprila 2020.)