Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

“Књигоцид – уништавање књига у Хрватској 90-их”

Датум објаве: субота, 14 јула, 2012
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

knjigocid_korica.jpgУништавање књига током 90-их протекло jе у потпуноj шутњи, уз одобравање политике и броjних интелектуалаца, а наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи, речено jе на промоциjи књиге “Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj тиjеком 90-их”, аутора Анте Лешаjе, пензионисаног универзитетског професора економиjе. Он jе 20-ак година истраживао уништавање књига писаних на ћирилици и дjела српских аутора по Хрватскоj, али и оних коjа су се бавила антифашизмом и радничким самоуправљањем.

– Анте Лешаjа jе истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге коjе су се jезички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликовале од стања духа 90-их година у Хрватскоj, рекао jе предсjедник СНВ Милорад Пуповац, истичући да jе Лешаjа своjе прве текстове на ту тему обjавио у сплитском “Ферал Трибунеу”, али и у часопису Српског културног друштва “Просвjета”.

– Прихватио се поштеног посла и поштено га одрадио, даjући своj допринос историjи и сjећању на вриjеме кад су они коjи су отписивали књиге, отписивали и људе, рекао jе Пуповац.

Другачиjе се ниjе ни могло у државноj установи

Лешаjин рад указуjе и да су поjединци ионако велик броj уклоњених и уништених књига у медиjима преувеличавали, па тако у књижници у Карловцу ниjе било уништено 60.000 него 600 књига, нити jе 70.000 књига било уништено у књижници у Вуковару.

Књижевни критичар Велимир Висковић коjи jе 90-их био руководилац у Лексикографском заводу „Мирослав Крлежа“ одакле jе почетком 90-их у резалиште послато 40.000 примjерака Југословенске енциклопедиjе, рекао jе да су у Заводу покушали спасити неке од тих енциклопедиjа, покушаваjући их продавати по далеко нижоj циjени, али су због протеста људи и мале продаjе одустали.

– Тако jе пропало и моjих 15 година рада колико сам био укључен у рад на заjедничком проjекту енциклопедиjе, рекао jе Висковић, истичући да се другачиjе и ниjе могло у државноj установи. Наводио jе примjере да су неки библиотекари с нелагодом отписивали и уклањали књиге и додао да му jе драго да су неки од оних чиjи су ставови 90-их бли врло ригидни, сада заступаjу став помирења.

Награда за злочин, казна за савjест
Подаци до коjих jе дошао Лешаjа у своjоj књизи на око 600 страна су, благо речено, застрашуjући. Током 90-их из хрватских jе књижница, према грубоj процjени, одстрањено скоро 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе. Књига документира и уништавање око 3.000 споменика антифашистичке борбе. 

Због тих уништавања нитко ниjе одговарао, али су Милан Кангрга и Ферал Трибуне коjи су критички проговорили о случаjу уклањања књига на Корчули кажњени за клевету jер jе суд оциjенио да се радило о клевети зато што ниjе наглашена формална разлика између спаљивања и бацања књига у контеjнер. Директорица библиотеке коjа jе самовољно “отписала” књиге на краjу jе добила и одштету. 
Лешаjа сматра да jе jош увиjек могуће да одговорни буду санкционирани jер то подлиjеже конвенциjама коjе jе и Хрватска потписала. Само кад би било политичке воље …

На тему еволуциjе ставова осврнуо се онда и Пуповац, споменувши примjер неименованог државног руководиоца из 90-их коjи jе изjављивао да ће државним парама помоћи уклањање књига, “а сада улаже у малине у Србиjи”.

Спаљивање књига под полициjским надзором

Некадашњи уредник “Ферала”, новинар и писац Виктор Иванчић подсjетио jе како су хрватски националисти на главном сплитском тргу сатима спаљивали на стотине примjерака “Ферала” коjе су покупили с киоска, док jе полициjа циjело вриjеме стаjала, не ометаjући хулигане.

– Ферал jе спаљиван у почетку излажења, а током 15 година никад нисмо имали оглашаваче, иако смо имали тираж коjи jе у моменту престанка излажења листа био већи од свих осталих политичких недељника, рекао jе Иванчић.

Сам Лешаjа говорио jе о свом раду и помоћи коjу су му пружили поjедини интелектуалци као што jе био наjзначаjниjи филозоф Милан Кангрга или Предраг Матвеjевић биваjући, као и он сам, суђени због наводне клевете на новчане казне.
Књигоцид у библиотеци на Корчули гдjе jе уклоњено и отписано 400 наслова, од тога 19 наслова Бранка Ћопића, био ми jе подстрек за даљња истраживања, па jе и наjвише истражен и документиован, иако ниjе ни био наjопсежниjи ни наjгори, рекао jе Лешаjа указуjући да jе Хрватска jединствена jер нико ниjе кажњен због уништавања књига, али су кажњени они коjи су о томе говорили.

Нема ничег чудног у шутњи

– Био сам међу волонтерима коjи су судjеловали у подизању књижнице у Корчули. Тако сам и ушао у ту тему и почео прикупљати наjразличитиjе податке о свим случаjевима коjе сам могао наићи. Корчулански случаj приjавио сам и Државном одвjетништву, но одбили су се бавити њиме jер jе, како су истакнули, доказива штета била занемарива, рекао jе Лешаjа.

Он сматра и да нема ничег чудног у шутњи коjом jе оваj културоцид праћен у хрватскоj jавности. – Броjни су се интелектуалци упрегли у националистичке дискурсе, а многи су се боjали и држали по страни. Слична прича догађала се на циjелом простору бивше Југославиjе и свугдjе jе било тек неколико храбрих људи коjи се нису боjали говорити да jе то погрешно, рекао jе Лешаjа и навео све коjи су на неки начин учествовали у скидању вела таjне с књигоцида.

За подсjећање jе прочитан став уредника издања Милана Шарца: – Наjвећа ирониjа сваког књигоцида и jест у томе да ће на концу сваки завршити у књизи. Књиге узвраћаjу ударац.
Књигоцидпромоциjа|Knjigocid promocija
Промоциjи књиге коjу су издали СНВ и књижевна кућа „Профил“ присуствовао jе велик броj jавних личности Хрватске, од бившег предсjедника земље Стjепана Месића до научника, професора и умjетника, као и представника српске заjеднице, а био jе ту и амбасадор Србиjе у Хрватскоj Станимир Вукићевић.

Аутор и фото: Ненад Јовановић 

Извор: СНВ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top