fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Књигоцид: Деведесетих из хрватских књижница избачено 2,8 милијуна неподобних књига

Књигоцид деведесетих у Хрватскоj

Књигоцид деведесетих у Хрватскоj

Уклањање и уништавање књига наjчешће се прикривало навођењем отписа као легитимног, уз обавезне саморазумљиве изjаве о неподобним књигама, писаним на ћирилици, идеолошки неприхватљивим, опасним, штетним и непотребним

У загребачкоj Галериjи Нова одржана jе изложба/акциjа под насловом »Отписане«, коjом jе хрватски кустоски колектив WHW – у поводу 20. годишњице Олуjе – подсjетио на књиге коjе су тиjеком 1990-их насилно избачене из књижница. Проjект о »отписаним« књигама темељи се на подацима о уништавању књига у Хрватскоj деведестих коjе jе Анте Лешаjа сабрао у књизи »Књигоцид: Уништавање књига у Хрватскоj 1990-их« (Профил & СНВ, Загреб, 2012). Лешаjина књига показуjе да се у случаjевима уништавања књига, слично као и споменика НОБ-а, ниjе радило о ексцесима поjединца, како то тврде службена очитовања, већ о намjерном и суставном дjеловању коjе симболички сажима доминантну политику 1990-их.

Прогони књига

Анте Лешаjа подсjећа да jе уништавање књига из идеолошких разлога старо колико и сама књига. Иако jе из литературе познат давни кинески случаj, jош из 213. п. н. е., кад jе цар Чин-шихуанг-ти дао уништити све оне књиге за коjе jе сматрао да су »неподобне«, тек се нововjековље може »подичити« да jе у томе било наjпродуктивниjе. Термин »прогон књиге« наjчешће се повезуjе с двиjе поjаве коjе су снажно обиљежиле нову еру – с процесом искорjењивања херезе сваке врсте коjи jе покренула инквизициjа, те с нацистичким покретом за духовну обнову њемачког народа, у име чега су се књиге ритуално спаљивале. У оба та случаjа уништавање jе покушаj затирања критичког мишљења, кад су истовремено с књигама, »палили« и ауторе ако су им били доступни, а било jе случаjева да jе инквизициjа искапала ради спаљивања и њихове лешеве. Спаљивање као симболички чин инспирирало jе њемачког пjесника Хаjнрих Хаjне да 1844. године у свом спjеву »Deutschland – ein Wintermärchen« напише: »Пламен ломаче/Прогутао jе овдjе књиге и људе/Притом су звонила звона/И пjевала Kyrie eleison«, а Томаса Мана , да поводом нацистичког спаљивања књига у свибњу 1933. изjави: »Тко пали књиге, палит ће и људе«. Хаjнеове риjечи су jека раниjих стољећа, након што jе инквизициjа већ протутњала еуропским континентом, а Манове су одаслане у будућност обиљежену плинским коморама и крематориjима и одjекуjу као опомена и данас. Спаљивање књига било jе увертира у »кристалну ноћ«, а она пак дозирана ескалациjа према »коначном рjешењу«, затирању сваке различитости, jедноумљу и, у коначници, до злочина неуспоредивог с било чим у повиjести – пише Лешаjа у »Књигоциду«.

Како се наводи у опису проjекта, изложба/акциjа зове се »Отписане« jер се уклањање и уништавање књига наjчешће прикривало навођењем отписа као легитимног, уз обавезне саморазумљиве изjаве о неподобним књигама, писаним на ћирилици, идеолошки неприхватљивим, опасним, штетним и непотребним.

– »Отписане« недвосмислено ситуираjу уништавање књига у друштвени контекст у коjем се уништавање »неподобних« споменика и књига догађало истовремено с рушењима кућа и убиjањима »непоћудних« грађана, изван и приjе ратних операциjа, те jе зато посвећена 20. годишњици »воjно-редарствене акциjе Олуjа«, завршне воjне операциjе онога што се назива »Домовинским ратом«.

У спомен на политичку логику коjом су изгнани и убиjани људи, изложба/акциjа »Отписане« враћа избациване књиге у jавни архив доступан свима – обjашњаваjу организатори изложбе/акциjе.

»Отписане« су направљене у сурадњи с проjектом »Јавна књижница« коjи воде Томислав Медак и Marcell Mars. Проjект тематизира идеjу jавне књижнице као институциjе опћег права на знање, изузетка од тржишта и друштвене солидарности коjа jе, као и многи други jавни и заjеднички ресурси, подвргнута интензивноj комерциjализациjи и притисцима коjи укидаjу простор заjедничког. Осим документарних материjала, прикупљених »отписаних« књига и скенера за њихово дигитализирање, изложба/акциjа укључуjе радове и перформансе умjетника Антониа Гргића, Синише Илића, Божене Кончић-Бадурине, Синише Лабровића и Луизе Марган. Више о проjекту »Отписане« може се дознати на страници www.otpisane.org.

Књиге о народним хероjима
Оваj проjект подсjећа да jе деведесетих у Хрватскоj из школских, творничких, jавних и специjалних књижница, бивших домова ЈНА, друштвено-политичких организациjа и приватних библиотека због идеолошки непоћудног садржаjа, због писма коjим су писане, због етничке или политичке припадности аутора, уклоњено и уништено више стотина тисућа књига коjе су завршиле у контеjнерима, на улици или у рециклажи. Међу књигама коjе су прикупљене у акциjи нашли су се, примjерице, српски приjеводи »Winnieja Pooha« и »Петра Пана«, популарни наслови попут сериjе »Наjвеће светске мистериjе«, збирке jугославенске поезиjе, Владимира Назора, Десанке Максимовић и Душана Радовића, те много књига везаних уз повиjест Југославиjе и НОБ, као и низ књига социjалистичке и марксистичке теориjе. У категориjи социjалистичке и марксистичке литературе истичу се књиге о броjним народним хероjима НОБ-а попут Раде Кончара и Наде Димић, затим о Титу, али и о положаjу жена у бившоj Југославиjи.

Отпис књига из Прве риjечке хрватске гимназиjе

Неки од примjера из Лешаjине књиге су случаj уништавања књига из Градске књижнице у Корчули, чишћење књига из Гимназиjе у Пули, чишћење књижног фонда из библиотеке Горњоградске гимназиjе у Загребу…, а као примjер наведен jе и отпис књига из Прве риjечке хрватске гимназиjе о чему jе у листопаду 2006. писао »Нови лист«. Тада су у баjи за смеће завршиле књиге о социjализму, док су међу одбаченим дjелима превладавала она српских аутора. Кључ за отписивање књига био jе очито идеолошке природе, а неким се чудом у баjи нашла и брошура о »Ритуалу римском« Бартола Кашића. Уз Кашића у баjи су, између осталих, завршили и Симо Матавуљ, Ервин Шинко и монографиjа о Јасеновцу. Како нам jе тада обjашњено, према Закону о ревизиjи и реинвентаризациjи школског књижничног фонда отписана jе непотребна грађа, а остављена она коjа се сматра потребном у сврху подучавања и лектире. Укупно jе отписано 70-ак књига. Заjедничко обиљежjе свих тих случаjева jе да су бацане »неподобне књиге«: српске, екавицом или ћирилицом писане, од »нехрватских« издавача штампане и нарочито »идеолошка« литература.

Феномен »чишћења књижница« Анте Лешаjа сматра кључним симптомом климе искључивости коjа jе обиљежила социjални преврат започет 1990. године, а магазин »Feral Tribune« то jе назвао »књигоцидом«. У књизи »Књигоцид: Уништавање књига у Хрватскоj 1990-их« Лешаjа ову поjаву детаљно документира те разматра како jе потицана, формално-правно оправдавана и коjе су биле могућности законског санкционирања починитеља. Како наводи аутор, непоћудне су књиге ревно уклањане не због неког закона коjи би то прописивао, већ због опће друштвене климе коjа jе то чишћење потицала, а чему свакако ниjе помогла непрецизност правних аката коjи су регулирали дjеловање jавних књижница, уз често позивање на поjмове »застарjелих«, »непотребних«, »неактуалних« књига, чиjи су неодређени садржаj по властитом нахођењу одређивали локални чувари националне културе.

Интензитет нетрпељивости

Анте Лешаjа у своjоj се књизи бави уништавањем књижне грађе у Хрватскоj од 1990. до 2010. године, дакле, у раздобљу од двадесет година. Као два основна разлога ради коjих се одлучио бавити овим феноменом, спомиње своjу особну повезаност са случаjем коjи jе кроз броjне написе постао познат као »бацање књига у контеjнер за смеће у Корчули«, а други jе разлог изненађуjући интензитет нетрпељивости према Другоме и искључивост – политичка, национална, етничка и идеолошка – у вриjеме »преврата деведесетих«, с припадаjућим и већ пуно пута у повиjести виђеним трагичним посљедицама – убиjањима, разарањима имовине и уништавањем споменичке баштине.

Подаци до коjих jе дошао Лешаjа су застрашуjући: тиjеком 1990-их из хрватских jе књижница, према грубоj процjени, одстрањено готово 2,8 милиjуна књига или 13,8 посто укупне грађе. Службено, радило се о »отпису књига«, уобичаjеном поступку и у свиjету за дотраjале књиге. Књига документира и уништавање споменика антифашистичке борбе – њих jе деведесетих уништено око три тисуће. Како у чланку обjављеном у »Билтену« наводи Игор Ласић, с обзиром на просjечне околности у бранши прописуjе се отписна квота, односно наjвиши постотак годишњег смањивања затеченог књижног фонда. Но, службени подаци о књижницама у Загребу посљедњег десетљећа 20. стољећа, а слично jе тада било и другдjе по Хрватскоj, откриваjу да jе кроз више година отписивање било пак до три и пол пута веће од зацртаног.

Страдавала су примарно дjела српских и црногорских писаца те риjетких актуалних хрватских дисидената. Такођер су jеднако лоше пролазила издања тискана на екавици и на ћирилици, односно она коjа су задовољавала jедно од та два мjерила. Било jе довољно и да накладник буде из Београда или Новог Сада, понекад и Сараjева – таква се грађа очито сматрала краjње непожељном – истиче Ласић.

Пише: Ким Цуцулић

Извор: NOVI LIST

 

Везане виjести:

„Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj 90-их“ – Jadovno 1941.

Освета спаљених књига – Jadovno 1941.

Промоциjа књиге Анте Лешаjа „Књигоцид-уништавање књига у …

УНИШТАВАЊЕ КЊИГА УЗ ПОДРШКУ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ …

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: