Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи.

Унијаћење Срба ниjе престаjало, али су само незнатни успеси постигнути у селима Кричке, Бољаци и варошици Врлици. И ту jе отпор униjаћењу био велики, па су Срби убили попа Петра Крчку зато што се сам поуниjатио. Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Они нису, као Срби у Жумберку и Крижевцима, подлегли привилегиjама и преимућствима коjе су им нуђење: да их власти материjално помаже, децу о државном трошку школуjу, да се запошљаваjу у jавне службе и др.

Униjаћење Срба спроведено jе у Истри. Током 1657. године и касниjе бискуп Пореча Иван Батиста де Људиће вршио jе униjаћење преко раниjег мисионара, далматинског преводиоца Хиацинта Димитриjа. У Истри су Срби наjвише допрли на запад и били потпуно одвоjени од осталих Срба. У таквоj ситуациjи морали су подлећи униjаћењу.

Униjатски владика и велики прозелит Јанко Шимрак наводи меморандум бискупа Бенка Винковића из 1637. године аустриjском цару Фердинанду III, коjи му износи своjе намере о униjаћењу Срба граничара: „Испрва се Србима могу оставити њихови црквени обреди, па када се буду боље обучили у римокатоличкоj вери, напустиће лако своj грчки обред. Тако jе било у Истри, у Сењскоj бискупиjи и Винодолу, где се Срби, напустивши своjу веру и обреде не зову више Србима (Власима) већ Хрватима“.

О томе др Л. М Костић каже: „Од овог надасве драгоценог акта постаjе jасно да католички прозелитизам, диригован из Рима, као чисто верска акциjа, добиjа у пределима Хрвата форму крађе народности, принудног примања туђе народности. И на томе су Хрвати остали све до данашњег дана“.

Оваj акт, такође, доказуjе да jе било превера и мењања народности у Истри и Хрватском приморjу jош пре 1637. године, можда и много пре.

Са овим текстом др Л. М. Костић даjе значаjне податке коjи се не могу заобићи: „У Пероj, коjи се као српска оаза задржао и под Аустриjом и под Италиjом, и тек сад нестаjе под Хрватима, Срби су принудно пресељени средином 17. века. Ту jе пребачено српско становништво са брда изнад Будве у Српском приморjу године 1657. То се место добро одржало против свих покушаjа прозелитизма и краjем 17. века у њему стануjу искључиво српске породице: Љуботина, Браjићи, Драковићи, Вучелићи, Вучетићи, Маричевићи, Поповићи и Радуловићи.

НЕЋЕ ДА КЛЕЧЕТАМО

где католичка црква ниjе успела у директном преверавању, Срби су били принуђени да не раде на католичке празнике, да раде на своjе православне празнике, да иду на њихове литиjе, да прихвате нови календар… Српски сабор се 1769. године жали двору да домаће државне власти нагоне „наше jедноверне да иду у католичке литиjе и да клече, што у нашоj цркви ниjе у обичаjу, па се на то нагоне и батинаjу, и то: оно прво се догађа у Новоj Градишкоj и по многим местима у Славониjи, а ово друго по Карловачком генералитету и по Баниjи“.

По Алексу Ивићу, „неприjатељство католичког свештенства и аустриjске владе према православљу бивало jе све jаче и све очигледниjе. Нарочито су забрањивали Србима подизање манастира и пресељавање калуђера православних из Турске на аустриjско земљиште. Кад 1642. године одбегоше из манастира Рмња и Моштенице око сто калуђера на приморску границу, носећи уза се манастирске драгоцености и украсе, замоли њихов игуман Кирил дозволу да подигне у Приморjу jедан манастир.

Запитан у тоj ствари за мишљење, предложи гроф Франкопан да се одбиjе игуманова молба, jер ће се, као што он рече, лакше увести у том случаjу католичка вера међу православне. Срби Крпоћани, вели Франкопан, примили су сви листом католичку веру, а има томе неколико примера и у Жумберку као и у Ускочкоj Гори“. На интервенциjу грофа Франкопана, коjи ни овом приликом ниjе могао покрити своjу мржњу према свему што jе српско, изађе jануара 1643. године царева резолуциjа да се калуђери и попови српски из Турске не примаjу и да се не смеjу насељавати по Хрватскоj и Славониjи“.

Поjединачно католичење настављено jе и даље и то врло успешно. По Адаму Прибићевићу („Насељавање Срба по Хрватскоj и Далмациjи“, Виндзор, Канада 1955), то jе нарочито био случаj у Лици где су, „претњама и азилом покатоличени: Аџиjе, Старчевићи, Петровићи, Узелци, Вуковићи, Дошени и други“. А било jе прелаза у католичку веру поjединаца коjи су били од централне власти нарочито одликовани или унапређени; услов jе био – одрицање прадедовске православне вере.

На пример, „у воjсци била су православним Србима више од два века онемогућена напредовања у више воjничке степене само зато што су православни. Тек за време царице Мариjе Терезиjе успели су поjедини православни Срби у Хрватскоj да добиjу и наjвише чинове. Један од првих био jе Михаило Микашиновић, син краjишког воjводе из села Плавшинаца код Копривнице. Он jе своjим jунаштвом и другим воjничким врлинама успео да од царице добиjе чин подмаршала аустриjске воjске и титулу барона иако jе увек остао одличан Србин и православац и одлучан бранилац православља у Вараждинском генералитету када се свим средствима настоjало да се Срби одбиjу од православља и сjедине с Римском црквом. Он jе чак био против тога да се Срби жене католкињама „да не би и сами радили на затурању свога народа“, како се изражавао у jедном сачуваном писму митрополиту Ненадовићу из 1769. године.

Јован Радоњић подсећа да jе акциjа против православља поведена jош жешће непосредно после склапања Карловачког мира у jануару 1699. године. А кад jе Хабзбуршка монархиjа у пролеће 1716. године ушла у рат с Турцима и српска оружана помоћ била jоj jе потребна више него икад, акциjа против православља jе скоро престала. Срби у срезу Крижевачком то користе жалећи се на униjатског епископа у манастиру Марчи Рафаила Марковића и тражећи постављење православног владике. Кад двор ниjе одобрио постављење православног владике, Срби су се побунили у Вараждинском генералитету.

(Наставиће се)

Остоjа Милисављевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане виjести:

Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)

Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)

Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)

Под туђим крстом : Пушком чистити веру! (5)

Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)