У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа
Алојзије Степинац о католичењу Срба шаље извештаj Светом оцу папи Пиjу XII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили наjбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вjеру и цркву католичку…“
Сада се jош активниjе приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор троjице добиjа о томе извештаjе са свих страна: у ђаковачкоj бискупиjи – штампариjи штампан jе летак за Србе „Приjатељски савет“, у коме jе писало: „Становници грко-источне вjере, чуjте оваj приjатељски савjет: бискуп ђаковачки примио jе до сада у свету католичку цркву на хиљаде грађана… Угледаjте се на своjу браћу, пак се приjавите што приjе за прелаз у католичку цркву. Ви ћете као католици моћи остати у своjим домовима. Ви ћете несметано унапређивати своjе господарство и одгаjати своjу омладину за Бога и државу Хрватску“.
Ђаковачки бискуп Акшамовић извештава да шаље мисионаре у удаљене жупе у коjима су се приjавили многи прелазници на католичку веру, да у жупи Вуковар чека на прелаз село Бршадин са 200 кућа и 1.200 Срба, а у селу Пачетин све их се више приjављуjе. Њих ће покатоличити часни отац П. Добић уз помоћ поџупана велике Жупе Вука.
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа. Њих ће покатоличити отац С. Раде. Апостолски администратор крижевачке бискупиjе др Јанко Шимрак тражио jе да се одмах уреде и посебни црквени одбори коjи ће жупнику помагати у целом послу, не само код организациjе приjелаза, него и код оснивања жупа прелазника“. Он своj извештаj завршава речима: „…на дjелу се има показати оно што смо кроз столећа у теориjи говорили… Наш рад jе легалан у смислу одлуке Св. Столице. Затим у смислу одлуке Св. Конгрегациjе кардинала за Источну цркву. И напокон, у смислу Окружнице Владе Независне Државе Хрватске од 30. српња 1941. године, коjа жели да гркокатоличњаци прелазе на католичку вjеру“.
ПРИСИЛА ЦРКВЕ
службени став Ватикана не оставља никакве дилеме: „Кривоверце коjи су некада припадали цркви, може црква присилити телесним казнама, па и казном смрћу, да опет приме праву веру“!
Он жали што се до тада врло мало учинило у католичењу Срба, jер су били неодлучни и jер су се боjали малих запрека и приговора. И одлучно каже: „Свако велико дело има своjих противника, али зато не смиjемо клонути духом, jер се ради о светоj униjи, о спашавању душа и наjвећоj слави Криста Господина“. Зато он даjе задатак жупницима: „Сваки жупник нека има пред очима, да су дошли повиjесни дани наше мисиjе, коjе се не можемо и не смиjемо ни под коjу циjену одрећи, него за коjу морамо радити свим силама“.
И до Степинца долазе извештаjи о присилном католичењу Срба, али он на то не реагуjе. Напротив, томе се радуjе у души и чита их по неколико пута: вербалну ноту немачког посланика Кашеа у Загребу Министарству спољних послова НДХ о насилном прекрштавању Срба у Брчком 2. децембра 1941. године. Затим покатоличење Срба у општини Обудовац под претњом среског начелника Већеслава Монтаниjа, коjи им jе говорио да имаjу три могућности: или прећи у католичку веру, или ће бити протерани, или ће бежати у шуму. У случаjу бежања у шуму „куће ће им бити запаљене, а сви чланови породице, коjи се буду затекли у кући, биће побиjени“. То jе он учинио у селима Човић и Горњи Жабари. Срби су приморани да потписуjу изjаве да своjевољно и без икаквог притиска прелазе на праву веру.
Штампа НДХ пише о масовном прекрштавању Срба. Тако „Нова Хрватска“ пригодом крштења повратника с грчко-источне вере из Поповића Брда 12. jануара 1944. године пише: „Ово jе крштење обавио жупник и декан на Каменском Кучманић, коjи jе већ приjе тога извршио са повратницима све црквене обреде… Чину крштења превере 400 повратника присуствовао jе велики жупан Велике жупе Покупља др Анте Никшић, равнатељ жупаниjског редарства Иван Бетлехен, поузданик стожер Дружак, у име заповедништва Усташке Младежи из Загреба Рудолф Павлек, жупски провиџбени известитељ проф. Фрањо Микшић…“.
Велики жупан Посавjе Брод на Сави др Владимир Саболић у писму испостави котарске области Босански Брод 22. jануара 1941. године наводи да су многи Срби поднели молбе за прелаз, али не прелазе:
„На подручjу наслова од 10.000 гркоисточњака наjавило jе верски прелаз око 7.000 и добило потврде, но након тог са тим потврдама не долазе жупним уредима“.
Он тражи од жупске редарствене области да предузме потребне мере и наjстроже кораке да присили те Србе да се jаве жупним уредима, „а коjи се не jаве у одређеном року, казнити и ставити у концентрациони логор“. Антониjа Жарића, коjи уноси смутње и забуне и буни народ да не прелази у католичку веру, треба одмах убити. Пошто су предузете мере, почели су масовно да се jављаjу своjим жупама нарочито из села Лишћа и Полиjа, Зборишта, Грка и Гор Клакара.
Председник усташке котарске испоставе исправља овог великог жупана да на териториjи ове котарске испоставе нема 10.000 Срба, jер су многи одселили, а многи се налазе у логорима. Котарска област Дервенте извештава жупску област о прелазу 3.095 Срба у католичку веру 1. jануара 1941. године.
Ти Срби „добровољци“ прелазници чак шаљу телеграм о свом преласку: лично Степинцу. Тако jе послат брзоjав из Воћина у коме 2.300 прелазника, скупљених у Слатинским Дреновицама, поздрављаjу надбискупа као свог црквеног поглавара. Прелазници из Кутjева пригодом свог прекрштавања изражаваjу „врућу синовску љубав и оданост“. Исти или слични телеграми од прелазника из села Пака, Имбриjеваца (код Пожеге), Пожешког Брестовца, Попова и др.
(Наставиће се)
Остоjа Милисављевић
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане виjести:
Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)
Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)
Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)
Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)
Под туђим крстом : Пушком чистити веру! (5)
Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)
Под туђим крстом: Хрват само – католик (8)
Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)
Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)
Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)