КАКО ЈЕ СПЛИТ ПОСТАО „ЦРНИ ГРАД“

СПЛИТ, 20. МАЈА /СРНА/ – Књига сплитског историчара Драгана Марковине „Између црвеног и црног – Сплит и Мостар у култури сjећања“ изазива велику пажњу и контроверзе, jер детаљно показуjе размjере уклањања антифашистичких и jугословенсих обиљежjа у тим градовима, а нарочито Сплиту. Књига „сецира“ друштвена и политичка превирања са посебним нагласком на радикалне промjене симбола, споменика, имена улица и тргова. 

У књизи jе наведено да су само у Сплиту након 1991. године промиjењена имена 103 улице.

У том времену на териториjу Хрватске било jе уништено или оштећено чак 80 одсто антифашистичких споменика. Радило се о свеобухватном обрачуну и политички мотивисаном брисању мемориjе.

Марковина у књизи наводи читав низ случаjева потпуног брисања насљеђа и симбола, од негирања антифашистичких кориjена „Слободне Далмациjе“ и Фудбалског клуба Хаjдук, до елиминисања сплитског бренда „Југопластике“.

На промоциjи књиге у сплитскоj кинотеци „Златна врата“ помињани су случаjеви преименовања улица у Сплиту – тако jе настала улица Мила Будака (усташког главешине), за коjу jе истакнути „праваш“ Лука Подруг jедном приликом у Градском виjећу рекао да jе то улица „књижевника“ Миле Будака.

На ту констатациjу реаговали су други одборници и упитали да ли ће онда у Сплиту jедну улицу посветити „сликару“ Адолфу Хитлеру?

Књига се бави и идеолошким промjенама назива током социjалистичког режима, али констатуjе и извjесне разлике.

Некадашњи уердник „Ферала“ Виктор Иванчић оциjенио jе да су осамдесетих година на снази биле тоталитарне законске одредбе коjе су браниле слободу говора, медиjа и изражавања, али су правила игре била jасна и обрачун са неистомишљеницима одвиjао се далеко од очиjу jавности.

С друге стране, „у новом, слободном демократском систему“ имамо исто тако ригидне методе контроле медиjа, с тиме да су људи додатно jавно жигосани у амбиjенту погодном за линч , наводи Иванчић.

Промоциjа Марковине књиге изазавла jе и полемике око рада сплитског градоначелника из редова СДП-а Иве Балдасара.

Он jе на Дан побjеде над нацизмом у Сплиту присутвовао откривању споменика настављачима „боjне“ усташког црнокошуљаша Бобана, што jе у диjелу хрватске jавности доживљено као сумрак СДП-а и побjеда нео-фашизма.

Извор: