Књига о страдању становника Пребиловаца у «оном и овом» рату

Књига Радмиле Јовановић може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа, каже у име издавача у предговору Оливера Радуловић. Портал Пребиловци-село на Интернету преноси предговор овоj књизи.

Књига Радмиле Јовановић Анђели моjи, хаjде да летимо потресна jе прича о страдању Срба у Хeрцеговини коjа потврђуjе да се историjа понавља и да су жртве рата наjслабиjи и наjнедужниjи. Посвећена jе Љубици, Пребиловачкоj маjци, коjа jе, према сведочењу егзекутора, после Видовдана 1941. године загрљена са своjе троjе неjачи полетела изнад тамне дубине у Шурманачку jаму. Наслов књиге представљаjу последње речи хероине: Анђели моjи, хаjде да летимо коjим jе соколила своjу децу и уливала им наду у последњим тренуцима живота. Написана jе с уверењем да људи живе колико и сећање на њих и да се сваки пут пробуде из последњег сна када се исприча њихова животна прича. Ова књига jе кенотаф, празан гроб подигнут жртвама пребиловачке jаме у Шурманцима и свих околних jама у долини Неретве, чиjа jе заjедничка спомен-костурница – затрављена ледина. Ауторка, бележећи имена и презимена жртава наjсуровиjих злочина коjе памте ови простори, и њихове судбине, спасава их од заборава и подиже траjни споменик коjи нико не може порушити ни оскрнавити. Ова књига jе настала из патње, бола, очаjања и осећања немоћи, њу су писали животи невољника коjи су протеривани, искорењивани, спаљивани, неправедно убиjани. Слово Радмиле Јовановић сведочи да се ни jедан злочин не може сакрити нити сећања спалити о чему говори и старозаветна Књига Постања коjа осуђуjе братоубиство као смртни грех. Крв мучки убиjеног и закопаног брата Авеља превире из земље и виче до Бога коjи суди: Да си проклет на земљи коjа jе отворила уста своjа да прими крв брата твоjега из руке твоjе.

Књига Радмиле Јовановић има сложену композициjу и састоjи се од шест прича: Зима у души, Име, Клетва, Пливач, Окупациjа и смрт у хиљаду слика (или jедне задушнице) и Тропрсти штап. Може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа. Наративне целине ове потресне књиге могу се доживети и као истинита сведочења мноштва страдалника коjи се или сами исповедаjу или се приче саме приповедаjу, израњаjући у сећањима сведока злочина, у чиjоj свести се преображаваjу у митску повест о страдању изабраног народа и његовом тегобном животу у расеjању, као ношењу крста с Голготе. Проблем изгнанства и избеглиштва jе потресно отворен на страницама књиге Радмиле Јовановић.

Како другачиjе назвати човjека или жену, него илегалцем, ако испод привидно мирног лица скрива своjе мишљење, просуђивање и своjу нациjу, а до „неподобних“ информациjа долази скривено слушаjући забрањене радио станице. О књигама, часописима и новинама, па чак и неким другим материjалним успоменама да се и не говори.То су уjедно и наjбољи делови ове књиге коjа говори о људима без слободе коjи су разбаштињени, спаљена су им огњишта, а имена избрисана из књига рођених, коjима jе jедино остало сећање. Биљана, jунакиња овог романа о демону у људима, бори се против мржње, огорчења, осветољубља, питаjући се: – Могу ли људи, коjи су направили те злочине или они коjи то само одобраваjу, вjеровати у Бога? Поjаву Међугорске Госпе на том простору у близини стратишта, на врху брда, нараторка чита као небески знак и доводи у везу с потребом прочишћења и искупљења. Јер, могу ли они исти људи коjи су убиjали као дивље звери и њихови потомци окрвављеним рукама молити Бога?

Псалми су зборник молитава, химни и плачева, канонски део Старога завета коjи игра важну улогу у хришћанскоj литургиjи. 10. Псалам посветио jе псалмопоjац Давид, гоњен од Саула, свим неправедно прогоњеним људима. Користан jе и искупљуjући за све коjи су претрпели неправде и увреде од неприjатеља видљивих и невидљивих. На Господа се поуздах, како ћете рећи души моjоj: Пресели се на гору као птица. Зашто ме, вели Пророк, саветуjете да бежим када се уздам у Свевишњега. Лет маjке Љубице с њеном децом дописао jе jош jедан плач над неправдом и уклопио се у савршену целину Давидових Псалама коме се, у тренуцима малодушjа чинило да jе Спаситељ далеко, окренуо jе лице своjе док грешници затегнуше лук, припремише стреле у тоболцу, да устреле у мраку праве срцем. Прогоњеном праведнику jедино остаjе да призове Бога из наjдоње jаме у коjу jе бачен. Извади ме из jаме коjа бучи, из глиба, и постави на камен ноге моjе и утврди стопе моjе. Ове древне речи као да изговараjу у ропцу недужне жртве књиге Анђели, хаjде да летимо.

Књигу Радмиле Јовановић треба прочитати да се опрости, али не заборави наша даља и ближа историjа. С вуовом потресном исповешћу треба да се суоче не само хришћани, него и сви хуманисти и људи добре воље коjи трагаjу за истином. Јер како рече Господ Каину:

Шта учини?
Глас крви брата твоjега виче са земље к мени!

Оливера Радуловић

Извор: ПРЕБИЛОВЦИ НЕТ

Везане виjести:

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА

Спасовдан у Београду: Изложбом „Пребиловци” представљена истина о херцеговачком страдању

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ ПРЕБИЛОВАЧКИХ СРБА

Гостовање предсjедника УГ Јадовно 1941. на ТВ НАША и БН ТВ

Убиство анђела

Пребиловци – Јадовно 1941.