Knjiga o stradanju stanovnika Prebilovaca u «onom i ovom» ratu

Knjiga Radmile Jovanović može se čitati i kao zbirka pripovedaka i kao roman i kao tragedija budući da su priče povezane temom stradanja srpskog naroda, kaže u ime izdavača u predgovoru Olivera Radulović. Portal Prebilovci-selo na Internetu prenosi predgovor ovoj knjizi.

Knjiga Radmile Jovanović Anđeli moji, hajde da letimo potresna je priča o stradanju Srba u Hercegovini koja potvrđuje da se istorija ponavlja i da su žrtve rata najslabiji i najnedužniji. Posvećena je Ljubici, Prebilovačkoj majci, koja je, prema svedočenju egzekutora, posle Vidovdana 1941. godine zagrljena sa svoje troje nejači poletela iznad tamne dubine u Šurmanačku jamu. Naslov knjige predstavljaju poslednje reči heroine: Anđeli moji, hajde da letimo kojim je sokolila svoju decu i ulivala im nadu u poslednjim trenucima života. Napisana je s uverenjem da ljudi žive koliko i sećanje na njih i da se svaki put probude iz poslednjeg sna kada se ispriča njihova životna priča. Ova knjiga je kenotaf, prazan grob podignut žrtvama prebilovačke jame u Šurmancima i svih okolnih jama u dolini Neretve, čija je zajednička spomen-kosturnica – zatravljena ledina. Autorka, beležeći imena i prezimena žrtava najsurovijih zločina koje pamte ovi prostori, i njihove sudbine, spasava ih od zaborava i podiže trajni spomenik koji niko ne može porušiti ni oskrnaviti. Ova knjiga je nastala iz patnje, bola, očajanja i osećanja nemoći, nju su pisali životi nevoljnika koji su proterivani, iskorenjivani, spaljivani, nepravedno ubijani. Slovo Radmile Jovanović svedoči da se ni jedan zločin ne može sakriti niti sećanja spaliti o čemu govori i starozavetna Knjiga Postanja koja osuđuje bratoubistvo kao smrtni greh. Krv mučki ubijenog i zakopanog brata Avelja previre iz zemlje i viče do Boga koji sudi: Da si proklet na zemlji koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvojega iz ruke tvoje.

Knjiga Radmile Jovanović ima složenu kompoziciju i sastoji se od šest priča: Zima u duši, Ime, Kletva, Plivač, Okupacija i smrt u hiljadu slika (ili jedne zadušnice) i Troprsti štap. Može se čitati i kao zbirka pripovedaka i kao roman i kao tragedija budući da su priče povezane temom stradanja srpskog naroda. Narativne celine ove potresne knjige mogu se doživeti i kao istinita svedočenja mnoštva stradalnika koji se ili sami ispovedaju ili se priče same pripovedaju, izranjajući u sećanjima svedoka zločina, u čijoj svesti se preobražavaju u mitsku povest o stradanju izabranog naroda i njegovom tegobnom životu u rasejanju, kao nošenju krsta s Golgote. Problem izgnanstva i izbeglištva je potresno otvoren na stranicama knjige Radmile Jovanović.

Kako drugačije nazvati čovjeka ili ženu, nego ilegalcem, ako ispod prividno mirnog lica skriva svoje mišljenje, prosuđivanje i svoju naciju, a do „nepodobnih“ informacija dolazi skriveno slušajući zabranjene radio stanice. O knjigama, časopisima i novinama, pa čak i nekim drugim materijalnim uspomenama da se i ne govori.To su ujedno i najbolji delovi ove knjige koja govori o ljudima bez slobode koji su razbaštinjeni, spaljena su im ognjišta, a imena izbrisana iz knjiga rođenih, kojima je jedino ostalo sećanje. Biljana, junakinja ovog romana o demonu u ljudima, bori se protiv mržnje, ogorčenja, osvetoljublja, pitajući se: – Mogu li ljudi, koji su napravili te zločine ili oni koji to samo odobravaju, vjerovati u Boga? Pojavu Međugorske Gospe na tom prostoru u blizini stratišta, na vrhu brda, naratorka čita kao nebeski znak i dovodi u vezu s potrebom pročišćenja i iskupljenja. Jer, mogu li oni isti ljudi koji su ubijali kao divlje zveri i njihovi potomci okrvavljenim rukama moliti Boga?

Psalmi su zbornik molitava, himni i plačeva, kanonski deo Staroga zaveta koji igra važnu ulogu u hrišćanskoj liturgiji. 10. Psalam posvetio je psalmopojac David, gonjen od Saula, svim nepravedno progonjenim ljudima. Koristan je i iskupljujući za sve koji su pretrpeli nepravde i uvrede od neprijatelja vidljivih i nevidljivih. Na Gospoda se pouzdah, kako ćete reći duši mojoj: Preseli se na goru kao ptica. Zašto me, veli Prorok, savetujete da bežim kada se uzdam u Svevišnjega. Let majke Ljubice s njenom decom dopisao je još jedan plač nad nepravdom i uklopio se u savršenu celinu Davidovih Psalama kome se, u trenucima malodušja činilo da je Spasitelj daleko, okrenuo je lice svoje dok grešnici zategnuše luk, pripremiše strele u tobolcu, da ustrele u mraku prave srcem. Progonjenom pravedniku jedino ostaje da prizove Boga iz najdonje jame u koju je bačen. Izvadi me iz jame koja buči, iz gliba, i postavi na kamen noge moje i utvrdi stope moje. Ove drevne reči kao da izgovaraju u ropcu nedužne žrtve knjige Anđeli, hajde da letimo.

Knjigu Radmile Jovanović treba pročitati da se oprosti, ali ne zaboravi naša dalja i bliža istorija. S vuovom potresnom ispovešću treba da se suoče ne samo hrišćani, nego i svi humanisti i ljudi dobre volje koji tragaju za istinom. Jer kako reče Gospod Kainu:

Šta učini?
Glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni!

Olivera Radulović

Izvor: PREBILOVCI NET

Vezane vijesti:

PREDAVANjE O STRADALNICIMA U STAROM BRODU, JADOVNU I PREBILOVCIMA

Spasovdan u Beogradu: Izložbom „Prebilovci” predstavljena istina o hercegovačkom stradanju

U BEOGRADU OTVORENA IZLOŽBA O STRADANjU PREBILOVAČKIH SRBA

Gostovanje predsjednika UG Jadovno 1941. na TV NAŠA i BN TV

Ubistvo anđela

Prebilovci – Jadovno 1941.