Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке.
Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду.
Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена.
Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“.
Поред аутора, о књизи су говорили Светозар Ливада, Миленко Стојичић, Душан Ј. Басташић и Јанко Велимировић.
Професор Светозар Ливада, који је написао предговор књизи, рекао је да књига Николе Копца представља доказ да је рат највеће зло човјечанства и да може направити значајан корак према брисању „културе смрти“ која се створила у главама људи на овим просторима.
„Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети“, рекао jе Проф. др Светозар Ливада.
Душан Ј. Басташић је рекао да је књига представљена љетос у Плашком, у вријеме обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941, као и на недавно одржаном сајму књига у Београду.
„Кобац својим причама и пјесмама гради порушене мостове између Српске и завичајне Крајине из које је са преко 450.000 сународњака отргнут током протеклог грађанског рата“ рекао је Басташић.
Миленко Стојичић, рецензент књиге, истакао је да (Х)историја осушене збиље инспирише читаоца, јер садржи елементе белетристике и није статична историјска књига – већ „књига која дише, која живи“.
Јанко Велимировић је, говорећи о изузетној вриједности књиге и резултатима истраживања аутора о прошлости и размјерама страдања ширег и ужег завичаја – Војне Крајине, Кордуна, родног мјеста Трепча, позвао да што више аутора и свједока страдања уложе напоре да слично ураде и оставе новим генерацијама записе и доказе о траговима постојања и посљедицама нестајања. Велимировић је посебно нагласио ауторов напор да у књизи изнесене доказе о рушењу зграде Дома ЗАВНОХ-а у Топуском 1991. године у чему су учествовале хрватске оружане формације под командом Ивана Церовца, познатог диригента филхармоније.
У свом емотивном обраћању, Кобац се између осталог захвалио Бањалуци и Бањалучанима на доброчинству којим су дочекиване избјегличке колоне из Крајине у којима су били многи који су своје трајно уточиште нашли у главном граду Српске и сродили се са њим.
Извор: Јадовно 1941. Бања Лука