Kika deli „partizane“ i „četnike“

Zbog spomenika ženi Draže Markovića u Mladenovcu ponovo oživele strasti iz građanskog rata. Bivši predsednik opštine Čokić: Božidarka Damjanović je zatirala cele porodice

Rat između mladenovačkih „partizana“ i „četnika“ rasplamsao se posle pretpraznične odluke lokalnih odbornika da podignu spomenik narodnom heroju Božidarki Kiki Damjanović, supruzi Draže Markovića. Bista je već gotova, a očekuje se da bude postavljena 9. maja, za Dan pobede.

Ogorčeni, predstavnici SPC najavili su za taj dan služenje opela za sve žrtve za čiju je smrt odgovorna Kika, dok je Ravnogorski pokret predložio postavljanje biste Dragutina Mlađe Bojovića, unuka vojvode Bojovića i komandanta Kosmajskog korpusa Gorske kraljevske garde, koji je iznad Beograda, 6. aprila 1941, vozeći „meseršmit“, oborio više nemačkih aviona.

Predlog da se Kiki podigne spomenik nije nov. Ovu odluku odobrila je još 2010. Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, ali je njenu realizaciju mladenovačka skupština uporno sprečavala. Glavni protivnik bio je bivši predsednik opštine Dejan Čokić. I sada je on, uz DS i odborničku grupu „Beli – samo jako“, glasao protiv.

– Imao sam prilike u opštini da vidim mnoge naloge za streljanje koje je potpisala lično Kika Damjanović – kaže Dejan Čokić za „Novosti“. – Ona nema nikakve veze sa antifašizmom. Mnoge porodice su iz straha od nje bežale. Odgovorna je za smrt braće Badžak, koji su izgradili pola Mladenovca. U selu Kovačevcu je zatrla cele porodice. Veliko je zlo počinila i Mladenovčani su ogorčeni.

SUBNOR: NIJE KRVNIK, NEGO ANTIFAŠISTA

Božidarka Damjanović je zaslužila bistu jer je jedini narodni heroj iz Mladenovca, kaže Nikola Kostadinović, predsednik lokalnog SUBNOR-a: – Još pre deceniju smo podneli predlog, čak smo od svojih para i bistu izlili. Nadamo se da će postament biti gotov do 9. maja. Ona nije ni krvnik, ni ubica, već antifašista.

Subnor Mladenovca i levičari tvrde da je ime Kike Damjanović sinonim za antifašističku borbu tokom Drugog svetskog rata, dok ravnogorci kažu da je ostala čuvena isključivo po egzekucijama „neprijatelja naroda“.

Bila je pripadnica Kosmajskog odreda i često su joj pripisivane i akcije u kojima nije mogla da učestvuje jer je u to vreme bila na drugom mestu.

Ravnogorci, pak, tvrde da je bila samo jedan od članova „partizanskih crnih trojki“, koje su mučki likvidirale protivnike komunista. Kažu, antifašističke borbe u mladenovačkom kraju nije ni bilo, a tokom okupacije ubijena su samo dva, a ranjena tri Nemca, zbog kojih je streljano 175 talaca sa Banjice.

O akciji izvlačenja iz jedne škole, u selu Granice, 1942. godine, svedočio je i visoki funkcioner Draža Marković. Kika je, po njemu, bacila dve bombe, posle kojih su opkoljeni partizani izleteli. U školi je ostao samo jedan borac koji se sakrio u sanduk s brašnom, koji je pronađen i streljan.

Međutim, prema svedočenju familije tog borca, Mije Obradovića, dogovor je bio da troje partizana istrči posle bombi, dok ih Mija pokriva, i pripuca na napadače s leđa. Kika i Draža su, navodno, pobegli glavom bez obzira i ostavili Miju samog, pa su ga žandari zarobili.

Kika je posle Drugog svetskog rata učestvovala i u radu Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti, formiranog 12. novembra 1944. Imala je ulogu i u suđenjima glumici Žanki Stokić i pesniku Simi Panduroviću.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI