Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U Beogradu je boravio teolog Kevin Anet, kandidat za Nobelovu nagradu za mir 2013. i 2015. godine, čovek koji je doprineo razotkrivanju genocida nad kanadskim Indijancima i masovnog stradanja dece od strane, pre svega, Katoličke crkve i pojedinih država. Kevin Anet je osnovao Tribunal za zločine crkve i države iz kojeg je nastao Međunarodni sud pravde, zasnovan na prirodnom pravu, gde su mnogi zločini dokazani i osuđeni. Anet smatra da bi stvaranje ogranka ovog Suda u Srbiji doprinelo procesuiranju ustaških zločina i genocida nad Srbima u NDH.
Predstavljen od strane domaćina Udruženja književnika Srbije, kao jedan od najvećih heroja našeg vremena, kanadski protestantski sveštenik, Kevin Anet, koji je zbog svojih stavova i delovanja od strane crkve i raščinjen, ističe da su mu u ovoj evropskoj turneji, u njegovoj misiji borbe protiv zločina genocida dva osnovna cilja.
Jedan od najvažnijih doprinosa Kevina Aneta i njegovoh saradnika jeste i uspostavljanje Međunarodnog suda za zločine Crkve i države, zasnovan na prirodnom pravu. To je, kako sam Kenet ističe, sasvim različito od postojećih sudova.
„Postoje ograničenja kod sadašnjih sudova. Npr. prema postojećim sudovima na njima možete procesuirati samo pojedince za zločine genocida. Potrebno nam je novo zakosnko telo koje može suditi i institucijama, bilo da su to crkva, vlada, korporacija…Tako smo proširili zakon koji će omogućiti zaustavljanje genocida, a ne samo suditi pojedincima“, precizan je Anet.
Kevin Anet se u svom istraživanju nije zaustavio na genocidu nad Indijancima u Kanadi, za koju je optužio Katoličku crkvu i Vatikan. On ide i dalje. Upoznaje nas da je istraživao i zločine genocida nad Srbima koje je počinila NDH u Drugom svetskom ratu.
„Ranije sam imao samo opštu predstavu o tom zločinu genocida, a sada sve više shvatam da je to primer direktne uloge Vatikana u uklanjanju onih koji nisu katolici. Postoje neke vrste genocida koje smo već videli uperene prema domorocima u Kanadi, SAD, ali i dublje“, naglašava Anet.
Kevin Anet ističe da nije iznenađenje da je kardinal Stepinac, koji je službovao u vreme Pavelićeve rasistilke države i koga je jugoslovenski sud osudio da je podržavao genocid nad Srbima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu, nominovan za sveca.
„Nije neobično da Vatikan postavi ratnog zločinca na pijedestal, da ih učini svetima…ali u ovom slučaju sam shvatio da je oklevanje pape Franje očigledno, jer pokušava da povrati SPC pod okrilje rimokatoličke crkve. Mislim da je to još jedan politički manevar po tom pitanju, ali ne mislim da Vatikan ima filozofski problem oko toga da neko poput Stepinca bude svetac, jer on je jednostavno sprovodio politiku Vatikana, a ona je uklanjanje nekatolika“, kaže Anet.
Problem sa postojećim zakonima po Anetu je i njihova selektivna primena.
„Zakon o genocidu u UN se koristi u političke svrhe. Oni su samo korišćeni u Ruandi i Srbiji iz ideoloških i političkih razloga. Oni nisu univerzalno primenjeni, zato nisu primenjeni u Kanadi i SAD-u, gde su milioni starosedelaca ubijeni. Tu je politika došla do uticaja. To je razlog što želimo da postavimo još jedan sudski sistem, kako bi motivisali građane da preduzmu mere i zaustave te zločine“, kaže Anet.
Odgovarajući na pitanje šta su mu naredni koraci u borbi protiv genocida, Kevin Anet ističe da ta borba mora da postane i političko pitanje. On poručuje da se privilegije i imunitet Vatikana moraju ukinuti. Vatikan bi trebalo da bude samo versko telo, a ne crkva sa pretenzijom da je i država.
Prilog Miroslava Karlice možete pogledati ovdje
Izvor: RTS
Vezane vijesti:
