Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Београду је боравио теолог Кевин Анет, кандидат за Нобелову награду за мир 2013. и 2015. године, човек који је допринео разоткривању геноцида над канадским Индијанцима и масовног страдања деце од стране, пре свега, Католичке цркве и појединих држава. Кевин Анет је основао Трибунал за злочине цркве и државе из којег је настао Међународни суд правде, заснован на природном праву, где су многи злочини доказани и осуђени. Анет сматра да би стварање огранка овог Суда у Србији допринело процесуирању усташких злочина и геноцида над Србима у НДХ.
Представљен од стране домаћина Удружења књижевника Србије, као један од највећих хероја нашег времена, канадски протестантски свештеник, Кевин Анет, који је због својих ставова и деловања од стране цркве и рашчињен, истиче да су му у овој европској турнеји, у његовој мисији борбе против злочина геноцида два основна циља.
Један од најважнијих доприноса Кевина Анета и његовох сарадника јесте и успостављање Међународног суда за злочине Цркве и државе, заснован на природном праву. То је, како сам Кенет истиче, сасвим различито од постојећих судова.
„Постоје ограничења код садашњих судова. Нпр. према постојећим судовима на њима можете процесуирати само појединце за злочине геноцида. Потребно нам је ново закоснко тело које може судити и институцијама, било да су то црква, влада, корпорација…Тако смо проширили закон који ће омогућити заустављање геноцида, а не само судити појединцима“, прецизан је Анет.
Кевин Анет се у свом истраживању није зауставио на геноциду над Индијанцима у Канади, за коју је оптужио Католичку цркву и Ватикан. Он иде и даље. Упознаје нас да је истраживао и злочине геноцида над Србима које је починила НДХ у Другом светском рату.
„Раније сам имао само општу представу о том злочину геноцида, а сада све више схватам да је то пример директне улоге Ватикана у уклањању оних који нису католици. Постоје неке врсте геноцида које смо већ видели уперене према домороцима у Канади, САД, али и дубље“, наглашава Анет.
Кевин Анет истиче да није изненађење да је кардинал Степинац, који је службовао у време Павелићеве расистилке државе и кога је југословенски суд осудио да је подржавао геноцид над Србима и Јеврејима у Другом светском рату, номинован за свеца.
„Није необично да Ватикан постави ратног злочинца на пиједестал, да их учини светима…али у овом случају сам схватио да је оклевање папе Фрање очигледно, јер покушава да поврати СПЦ под окриље римокатоличке цркве. Мислим да је то још један политички маневар по том питању, али не мислим да Ватикан има филозофски проблем око тога да неко попут Степинца буде светац, јер он је једноставно спроводио политику Ватикана, а она је уклањање некатолика“, каже Анет.
Проблем са постојећим законима по Анету је и њихова селективна примена.
„Закон о геноциду у УН се користи у политичке сврхе. Они су само коришћени у Руанди и Србији из идеолошких и политичких разлога. Они нису универзално примењени, зато нису примењени у Канади и САД-у, где су милиони староседелаца убијени. Ту је политика дошла до утицаја. То је разлог што желимо да поставимо још један судски систем, како би мотивисали грађане да предузму мере и зауставе те злочине“, каже Анет.
Одговарајући на питање шта су му наредни кораци у борби против геноцида, Кевин Анет истиче да та борба мора да постане и политичко питање. Он поручује да се привилегије и имунитет Ватикана морају укинути. Ватикан би требало да буде само верско тело, а не црква са претензијом да је и држава.
Прилог Мирослава Карлице можете погледати овдје
Извор: РТС
Везане вијести:
