Кецмановић: У Сарајеву би да Павелићево „хрватско цвијеће“ прогласе за антифашисте, а Србе за фашисте

Ако до сада нисте знали, Павелићево „хрватско цвијеће“ су били антифашисти, а Срби су били фашисти. До сада није било тако, али у данашње доба постистине и постчињеница и то је могуће.

Иако је свијет навикао да се у Босни бар једном „хефтично“ дешавају којекакви будалалуци, таман се учини да у свему постоји нека логика, а оно опет нешто изненади што је тешко разумјети.

Најприје су Хрвати у Сарајевској катедрали одржали мису усташким злочинцима, које су партизани стријељали у Блајбургу.

Ништа необично с обзиром на повампирење усташтва у Хрватској. Необично је, међутим, да су у Сарајеву против тога избили протести, а још необичније што су бошњачки посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ изгласали антифашистичку резолуцију. Ипак најнеобичније: Народна скупштина у Бањалуци одбацила је ту Резолуцију.

У свијету се зна за квислиншку НДХ и да она обухвата и БиХ, да су војно способни Хрвати били махом домобрани и усташе, а да је то важило и за муслимане као „цвијеће хрвтског народа“, зна се, такође, и за Будаков геноцидни програм за Србе (побити, протјерати, покрстити) који је реализован у концлогору Јасеновац. А зна се да су и Срби повели антифашистичку борбу у БиХ и то разврстани у двије конкурентске војске – Дражину и Титову.

Оно што је ван БиХ већ мање знано, а донекле објашњава ову заврзламу, Бошњаци под фашизмом подразумијевају прије свега наводну агресију Србије на БиХ, затим масовни злочин у Сребреници, те и само постојање Републике Српске. То је за њих, прије свега, фашизам, а тек онда и усташка НДХ, и то као искључиво хрватски проблем. Али, као што је фашистичка власт НДХ обухватала и БиХ, тако су и муслимани, тада „хрватско цвијеће“, а данас „добри Бошњани“, били дио Павелићеве власти.

Не само да су од ’41. до ’45. имали допредсједника и министре у влади у Загребу (Адемага Мешић и Џафер Куленовић) него је комплетна управа над босанским дијелом фашистичке НДХ била повјерена муслиманима, као својима.

Званични Павелићев повјереник за БиХ био је франковац Мухамед Хаџић, два градоначелника Сарајева били су Хасан Демировић (1941–1942) и Мустафа Софтић (1942–1945.) Владику Платона у Бањалуци 1941, заклао је усташа Асим Челић и унакажено тијело бацио у ријеку Врбању.

Извор: ВИДОВДАН