Katolik iz Hrvatske ravnogorski heroj

Trebalo je da prođu 74 godine da bi bilo otkriveno junačko držanje jugoslovenskog rodoljuba dr Kriste Grbina (43) pred Gestapoom koji ga je streljao jer je bio organizator pokreta Draže Mihailovića.

Grbin je rođen na Korčuli u Hrvatskoj, u katoličkoj porodici čiji su se članovi izjašnjavali kao Jugosloveni. Na tom hrvatskom ostrvu danas postoji spomenik žrtvama nacista, na kojem se nalazi i Grbinovo ime.

Istovremeno, u Srbiji, gde je ovog doktora pravnih nauka i advokata uhapsio Gestapo, zverski ga mučio i streljao u Jajincima 25. januara 1943. sa još 24 ravnogorca, ne postoji nijedna zabeleška, čak ni u knjigama.

Vređao Pavelića

Međutim, istraživač Ratko Leković otkrio je dokumente o Grbinu u arhivi Gestapoa, koju je preuzela Ozna. Iz dokumentacije se vidi da dr Grbin na početku rata s porodicom živi u Staroj Pazovi, koja je pripala NDH, i zapisuje zločine ustaša. „Ustaša Đura Beker zaklao osam Srba… ustaša Franjo Grbač ubio Srbina Tovroljanovića…“, beležio je Grbin.

Nakon što je javno pogrdnim imenima nazivao Antu Pavelića, 9. oktobra 1941. beži u Beograd, gde postaje jedan od vodećih ravnogorskih ilegalaca. Gestapo dobija informaciju da se u Kumanovskoj 14 „održavaju glavne konferencije pripadnika D. M. (pokret Draže Mihailovića, prim. aut.), kojima redovno prisustvuje i Grbin“.

Otkrivaju da Grbin organizuje izvlačenje interniraca iz koncentracionog logora na Sajmištu i upućuje ih u ravnogorske jedinice, kao i da organizuje ravnogorske odrede u istočnoj Srbiji. Uhapšen je 12. decembra 1942. u Beogradu i sproveden u Ratnički dom (Dom vojske), centar Gestapoa za Srbiju.

Mučio ga Gestapo

Saslušavan je i mučen u „Anti D. M. odseku“, na čelu s kapetanom Hajncom Hajnrihom Brantom, koji se više puta potpisao na dokumente iz Grbinovog dosijea. Jedan je od mnogih ravnogoraca koji su prošli to mučilište, sa električnom stolicom i nacističkim batinašima s korbačima. Ne samo da ništa nije odao već je davao i cinične odgovore. Za zaplenjeni spisak ustaša rekao je „to su moji dužnici“. Nacistički islednik je zaključio da je pribeleške sačinio da bi se kasnije osvetio ustašama. Prebačen je u Banjički logor, kao zatočenik broj 9311. U istragu o Grbinu uključuje se i šef Gestapoa za Srbiju – Bruno Zatler, koji je na kraju svojeručno napisao da je Grbin „za odmazdu“.

Junačko držanje

Sandra Grbin Udovičić i Ivan Grbin, unuci Krista Grbina, kažu za „Blic“ da su im tetka i pokojna baka i otac pričali o dedi, ali da nisu znali za njegovo junačko držanje na saslušanju u Gestapou.

– U isto vreme dok je mučen, njegovi brat i sestra bili su u partizanima na Korčuli. Oni su preživeli rat. Ponosni smo što se naša porodica borila protiv nacizma u dva pokreta otpora. Otac nas je često vodio u Jajince i pričao nam o dedi. Pokušavao je da dođe do dokumenata. Umro je i nije ih video – priča Ivan.

Sandra navodi da su ustaške vlasti tražile od njihove bake Jozefine da se razvede od dede i zapretile joj da će nju i decu poslati u Jasenovac.

– Njena braća su dala izjavu da je ona predana katolkinja i da razvod ne dolazi u obzir. Baka, koja je bila svedok Sarajevskog atentata 1914, devedesetih je napustila Sarajevo. Umrla je nakon NATO bombardovanja Beograda, u 101. godini – kaže Sandra.

Gestapo: Ništa nije priznao

U završnom izveštaju Gestapoa od 4. januara 1943. stoji: „Grbin i pored pooštrenog saslušanja nije ništa priznao. Ostavlja utisak jednog vrlo zagriženog neprijatelja Nemaca. Potpuno je sigurno da je zauzimao vodeću ulogu u organizaciji DM i da je bio vrlo aktivan. Prema tome predlaže se za egzekuciju”. Istog dana Brant je potpisao i dva puta podvukao: „Kristo Grbin se treba streljati”.

(Blic)

Izvor: Srbin Info

Vezane vijesti:

Krvavo kolo Radačkog Brijega

Pronađena originalna presuda Draži Mihailoviću

Posle četiri decenije zabrane: američka knjiga o Draži