Католик из Хрватске равногорски херој

Требало је да прођу 74 године да би било откривено јуначко држање југословенског родољуба др Кристе Грбина (43) пред Гестапоом који га је стрељао јер је био организатор покрета Драже Михаиловића.

Грбин је рођен на Корчули у Хрватској, у католичкој породици чији су се чланови изјашњавали као Југословени. На том хрватском острву данас постоји споменик жртвама нациста, на којем се налази и Грбиново име.

Истовремено, у Србији, где је овог доктора правних наука и адвоката ухапсио Гестапо, зверски га мучио и стрељао у Јајинцима 25. јануара 1943. са још 24 равногорца, не постоји ниједна забелешка, чак ни у књигама.

Вређао Павелића

Међутим, истраживач Ратко Лековић открио је документе о Грбину у архиви Гестапоа, коју је преузела Озна. Из документације се види да др Грбин на почетку рата с породицом живи у Старој Пазови, која је припала НДХ, и записује злочине усташа. „Усташа Ђура Бекер заклао осам Срба… усташа Фрањо Грбач убио Србина Товрољановића…“, бележио је Грбин.

Након што је јавно погрдним именима називао Анту Павелића, 9. октобра 1941. бежи у Београд, где постаје један од водећих равногорских илегалаца. Гестапо добија информацију да се у Кумановској 14 „одржавају главне конференције припадника Д. М. (покрет Драже Михаиловића, прим. аут.), којима редовно присуствује и Грбин“.

Откривају да Грбин организује извлачење интернираца из концентрационог логора на Сајмишту и упућује их у равногорске јединице, као и да организује равногорске одреде у источној Србији. Ухапшен је 12. децембра 1942. у Београду и спроведен у Ратнички дом (Дом војске), центар Гестапоа за Србију.

Мучио га Гестапо

Саслушаван је и мучен у „Анти Д. М. одсеку“, на челу с капетаном Хајнцом Хајнрихом Брантом, који се више пута потписао на документе из Грбиновог досијеа. Један је од многих равногораца који су прошли то мучилиште, са електричном столицом и нацистичким батинашима с корбачима. Не само да ништа није одао већ је давао и циничне одговоре. За заплењени списак усташа рекао је „то су моји дужници“. Нацистички иследник је закључио да је прибелешке сачинио да би се касније осветио усташама. Пребачен је у Бањички логор, као заточеник број 9311. У истрагу о Грбину укључује се и шеф Гестапоа за Србију – Бруно Затлер, који је на крају својеручно написао да је Грбин „за одмазду“.

Јуначко држање

Сандра Грбин Удовичић и Иван Грбин, унуци Криста Грбина, кажу за „Блиц“ да су им тетка и покојна бака и отац причали о деди, али да нису знали за његово јуначко држање на саслушању у Гестапоу.

– У исто време док је мучен, његови брат и сестра били су у партизанима на Корчули. Они су преживели рат. Поносни смо што се наша породица борила против нацизма у два покрета отпора. Отац нас је често водио у Јајинце и причао нам о деди. Покушавао је да дође до докумената. Умро је и није их видео – прича Иван.

Сандра наводи да су усташке власти тражиле од њихове баке Јозефине да се разведе од деде и запретиле јој да ће њу и децу послати у Јасеновац.

– Њена браћа су дала изјаву да је она предана католкиња и да развод не долази у обзир. Бака, која је била сведок Сарајевског атентата 1914, деведесетих је напустила Сарајево. Умрла је након НАТО бомбардовања Београда, у 101. години – каже Сандра.

Гестапо: Ништа није признао

У завршном извештају Гестапоа од 4. јануара 1943. стоји: „Грбин и поред пооштреног саслушања није ништа признао. Оставља утисак једног врло загриженог непријатеља Немаца. Потпуно је сигурно да је заузимао водећу улогу у организацији ДМ и да је био врло активан. Према томе предлаже се за егзекуцију”. Истог дана Брант је потписао и два пута подвукао: „Кристо Грбин се треба стрељати”.

(Блиц)

Извор: Србин Инфо

Везане вијести:

Крваво коло Радачког Бријега

Пронађена оригинална пресуда Дражи Михаиловићу

После четири деценије забране: америчка књига о Дражи