У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945“ апсолвент на Одсjеку за историjу филозофског факултета Драгослав Илић одржао jе предавање на тему: „Формирање сjећања на Холокауст и геноцид у Југославиjи – историjски преглед.“ Погледаjте занимљив приступ предавача и осталих учесника у проjекту. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа Ивановић Видео: Култура сjећања

Спомен – подручjе Доња Градина jе наjвеће стратиште српског народа и дио jе концентрационог логора Јасеновац коjи jе формиран за вриjеме Независне Државе Хрватске, у Другом свjетском рату. У концентрационом логору Јасеновац jе у стравичним мукама уморено 700 хиљада мушкараца, жена и дjеце, углавном Срба, Јевреjа, Рома и антифашиста без обзира на вjеру и нациjу.   Извор: РТРС             Везане виjести:   Помен жртвама у Доњоj Градини Комеморациjа у Јасеновцу

У емисиjи судjелуjу Душан Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. и инг. Раjко Миљевић, секретар удружења Биjели Поток, из Бањалуке. Зашто су ова стратишта готово заборављена? Зашто нису заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас ћути? Уредник и водитељ:  Јелена Демоњић  

Поводом наjрадосниjег догађаjа у историjи рода људског – Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Епископ Горњокарловачки Герасим, дао jе интервjу  РТРС. У краћем разговору, Епископ Герасим jе описао тренутно стање у Епархиjи и подсjетио шта за нас православне хришћане представлља празник рођења Богомладенца Исуса Христа. На подручjу Горњокарловачке Епархиjе, налази се стратиште Јадовно на коме jе у само 132 дана, од почетка априла па до краjа августа 1941. године, од стране усташа Независне државе Хрватске на наjстравичниjи начин побиjено преко 40000 жртава. Кости ових мученика и даље се налазе по крашким jамама планине Велебит и у каменоj пустињи острва Пага.

Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист „Ил Темпо“. Везане виjести: Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj 1941, прво у Европи

Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у пролеће и лето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно деце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживели са тих губилишта, посебно преживели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иноверци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи