arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити!

2. јул 2026.

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић. Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас

Споменик кога више нема

15. јун 2026.

Централни споменик жртвама комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, аутора Вање Радауша, подигнут је јула мјесеца 1961. недалеко православног гробља у Госпићу. Уништен је у рату 90-тих. Само мјесто и остатке споменика лоцирала је екипа удружења грађана Јадовно 1941, децембра мјесеца 2021. године. Овај видео запис урађен је маја мјесеца 2023. године. Преносимо дио текста др Косте Поповића, посвећен споменику на Јасиковцу: “Обележавање страдања жртава на Јадовну споjено jе са двадесетом годишњицом устанка и револуциjе у организациjи Савеза бораца НОР и одржана jе 27. јула 1961. у Госпићу. При томе jе доминирала прослава устанка и револуциjе. То jе утицало и на обележавање споменика страдалим жртвама терора и

Приједор: Изложба “Јасеновац – моја прича” пред средњошколцима (ВИДЕО)

10. јун 2026.

У Угоститељско-економској школи у Приједору представљено је друго допуњено издање изложбе и каталога “Јасеновац – моја прича”. Изложба је настала прошле године, поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша. Изложба је допуњена са 20 потресних прича о страдањима логораша сачуваних у сјећањима потомака. Цијела породица мајке Анђелке Јарић убијена је у Јасеновцу. – Јер је мој дједа био жељезничар, овдје на станици као службеник дошао је и у том моменту кад су наишли непријатељи, мог деду, моје ујаке, моју тетку и моју баку Анђелку, по којој носим ја име, они су одвели у Јасеновац и заклали – прича Анђелка Јарић. Зато је важна култура сјећања коју његују ученици Угоситељско-економске школе.

Оливера Шекуларац: Е мој деда, аој Лико

1. јун 2026.

Опет сузе са прађедовских извора личких, помешане жалоснице и радоснице. То су оне дубоке кад понорнице наше избију, оном бистрином јасноћом.. па те боле вечне старе ране, жедан поред свих извора, срећан јер те дотакну људи.. научила сам од детињства да живим са мојом баком виртуелно, дању у равници – ноћу у Лици. Мени је то нормално, ноћу ме својом причом нашој кући води, ту је кућу купио мој деда када се са њом оженио, била започета, он је завршио.. нисам срела жену мудрију, нити такву која је тако поштивала свога мужа и живог и мртвог.. нема деде а има га увек, нема куће а имали смо је, нема дедовине,

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

29. мај 2026.

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

ДУШАН БАСТАШИЋ: УМАЊИВАЊЕ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА И ЈАДОВНА ЈЕ НАСТАВАК ГЕНОЦИДА

14. мај 2026.

Гост нове емисије „Рубикон“ био је др. Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. – Jadovno 1941. који је говорио о култури сјећања, систематском затирању трагова злочина над Србима у НДХ и опасним трендовима ревизионизма. Господин Басташић посветио је посљедњих 15 година истраживању и документовању страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Његова лична мотивација потиче из породичне трагедије – оба дједа и стриц убијени су у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, док је његов отац као дванаестогодишњак преживио Јасеновац. ЈАДОВНО – ПРЕТЕЧА ЈАСЕНОВЦА Басташић је у разговору истакао да је Јадовно било први ликвидациони центар НДХ, који је функционисао од априла до августа 1941. године, прије него што је Јасеновац почео

Басташић: На Велебиту и рту Слана, свијетли десет великих Часних крстова које су поставили Јадовничани

13. мај 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција„Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду1941-1945. године“. Учесницима се као један од излагача обратио и др Душан Басташић оснивач и предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука. Од другог вијека хришћани поштују гробове мученика. Иду тамо да се моле. Тај пут се зове ходочашће. Памтим слиједеће ријечи Његовог високог преосвештенства, Митрополита горњокарловачког Герасима: „Лика нема великога града, има Јадовно, то је највећи град али под земљом. И када погледамо и када се озрцавамо шта се све догађало и куда су све ти људи трновит пут прошли, данас им је само потребна молитва и наше сећање“. Петнаест година

Сећање на Србе мучене и убијене у Прихватном логору Земун 1942 – 1944. године

11. мај 2026.

У организацији удружења “Јадовно 1941.” из Београда,  а уз подршку градске општине Земун, 8. и 9. маја одржане су манифестације у знак молитвеног сећања на мучене и убијене Србе у Прихватном логору Земун (данас познат као “Старо Сајмиште”), у периоду од 1942. до 1944. године. Прихватни логор Земун се налазио на територији НДХ. Био је намењен за прихват и упућивање на принудни рад радно способног становништва. Историјски подаци указују да је кроз капију логора прошло између 95.000 и 100.000 људи, а да је у њему смрт нашло око 40.000 људи, о чему сведоче и  процене Државне комисије за утврђивање злочина оклупатора и њихових помагача, израђене по завршетку рата. Најмање 6.500

Акција “Бљесак” ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније (ФОТО/ВИДЕО)

1. мај 2026.

Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима из Западне Славоније данас су положени вијенци и цвијеће поводом обиљежавања 31 године од погрома Срба у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак”. Акција “Бљесак” је ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније и истина мора бити сачувана од ревизије, рекао је данас предсједник Републике Српске Синиша Каран. Каран је истакао да је падом западне Славоније, а касније и Книнске Крајине заокружен процес који је довео до потпуног нестанка српског народа са простора Хрватске. – Не можемо а да не повежемо страдање деведесетих година са оним што се дешавало у НДХ у којој је над српским народом, Јеврејима и Ромима почињен геноцид

Илија Ивановић

Илија Ивановић: Тјешим се, надам, пролазим капију, много је мртвих и рањених, прескачем их а и газим по лешевима..

22. април 2026.

Поводом 81 годишњице пробоја заточеника из логора Јасеновац, подсјећамо на свједочење учесника пробоја Илије Ивановића. Одједном загрми, али сада у излазном хо­днику наше зграде. Вика људи се стопи са грмља­вином неба. Потрчах да видим шта се догађа. У ходнику стотињак људи проваљују излазна врата притиском тијела. Песнице уздигнуте. У понекој руци комади цигле, у једној сјекира, вјероватно нађена негдје у поткровљу. Чујем повике: – Ура, напријед другови, слобода или смрт! Врата попустише. Попуцаше. Људи као лавина кренуше трком напоље. Прегазише усташу-стражара. Пакао. Са свих околних бункера усташе отворише ватру. Стакла на прозорима пуцају. Меци фијучу изнад наших глава. Киша и даље лије. Илија Ивановић рођен 1928. године у Подградцима, Босанска

Басташић: Да памтимо, да никад не заборавимо

21. април 2026.

На ову годишњицу пробоја јасеновачких логораша, конференција треба дати допринос, да многи који још не знају, сазнају каквом су страшном, тешко појмљивом злочину били подвргнути наши чланови породица, наши сународници. Да они који знају да се подсете. Да будемо памтише. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се као један од уводничара обратио и др Душан Басташић. 2015. године, Народна Скупштина Републике Српске, донела је Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима. Као заинтересована страна, тада сам имао част да говорим посланицима Републике Српске уочи гласања. Нажалост морам поменути да

Милоје Пршић: Време је да се дозовемо памети и да се пробудимо

18. април 2026.

Позвали ме да поразговарамо о новој војсци, да уведемо војску. Ја сам рекао, то је толико тема, актуелна, ажурна. Већ колико сутра морате да уведете војску, јер држава је веома угрожена. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор др Милоје Пршић. Док сам седео поред Василија Крестића мог професора иначе, имао сам прилику да му шапнем да су нам разбили код, да више не знамо ко смо и да не умемо да се снађемо нити умемо да делујемо и да бранимо наше интересе. Ово је крајњи моменат да се

Милош Ковић: Никад више! 

15. април 2026.

Дакле, никада више нећете ставити руке на нашу децу, онако као што се десило `41. године и онако као што се догодило `95 године. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош Ковић. Следи транскрипт његовог излагања. Поштоване даме, уважена господо. Последњи пут сам крочио ово здање пре готово 10 година. Тада је Демократска странка Србије коју је тада водила др Санда Рашковић Ивић, покренула иницијативу да Скупштина усвоји Резолуцију о геноциду у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима. Та резолуција

У ПЕТАК ПРЕМИЈЕРА ЛАЈШИЋЕВОГ ФИЛМА „ПОСЉЕДЊИ СВЈЕДОК“

15. април 2026.

У сусрет обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доња Градина, у Бањалуци ће 17. априла премијерно бити приказан документарни филм „Посљедњи свједок“, аутора Недељка Лајшића. Пише: Драган Стојнић Овај потресни документарац, настао у продукцији Уна филм, доноси личну и дубоко емотивну причу Јелене Бухач Радојчић, жене чије је д‌јетињство обиљежено страдањем у логору Стара Градишка. Њена судбина послужила је и као инспирација за играни филм Дара из Јасеновца, а посебно мјесто у њеном животу има и чињеница да је била међу д‌јецом коју је из логора спасила Диана Будисављевић. Филм је сниман на аутентичним локацијама страдања, гд‌је се Јелена, након

СРБИЈА НИ 85 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА НДХ НЕМА РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ ОСУЂУЈЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

13. април 2026.

У Дому Народне скупштине Србије, јуче, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција “Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године” на којој је истакнуто да Србија ни 85 година од формирања НДХ нема резолуцију којом осуђује геноцид над српским народом у тој монструозној творевини. Представник Парламентарне групе за национално сјећање и страдање “Време је” Борислав Антонијевић рекао је да је конференција посвећена ономе што “не може да се деси 85 година”, а то је изгласавање резолуције у српском парламенту и изградња меморијалног центра за све жртве у НДХ од 1941. до 1945. године. Он је истакао да конференција нема за циљ стигматизацију народа, већ одржавање националног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прaвдa нa дрaжби

Викeндицу Гojкa Чизмићa у Зуквaмa крaj Зaдрa минирaли су 1992. “нeпoзнaти пoчинитeљи”.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА